Дијалог: Форумче и професор Коста Вујић
Ф.: Професоре, добар дан!
П. К. В.: Здраво, момче. Чији ти оно беше?
Ф.: Никодимов, са Савске падине. Ваш ученик Форумче.
П. К. В.: ??
Ф.: Форумче Петровић Алас. Прва клупа до прозора.
П. К. В.: Не’м појма!
Ф.: Професоре, како сте? Добро изгледате за своје године. Нисам вас видео 125 година!
П. К. В.: Гура се некако, Форумче! Остарило се. Сад ми је сто осамдесет трећа.
Ф.: И мени је сто четрдесет друга. Ви сте данас узор свим професорима. Сви причају о Вама као о најбољем професору ког смо имали. О Вама се снимају и филмови.
П. К. В.: Форумче, баш ми је мило што сам те срео! Кажи ми, је л’ има још онај Шаца на ћошку? Што је он имао добре шкембиће и прасетину! То ми је остало у успомени.
Ф.: А Ви сте нама ђацима остали у успомени и као професор, и као отац, и као мајка. Били сте строги, али имали сте душу и увек сте нас разумели. Нисте држали до формалности. За Вас, лекција коју предајете уопште није ни била важна, за Вас је била важна само суштина! Ви нама нисте уливали сувопарно енциклопедијско знање, него сте знали да искочите из шаблона, да искочите са часа, чак и да не дођете на час! Често смо Вас тражили по кафанама, носили смо Вас кући по потреби, не сећам се ни који предмет сте ми предавали. О, кад се сетим… (више…)
Ф.: Професоре, добар дан!
П. К. В.: Здраво, момче. Чији ти оно беше?
Ф.: Никодимов, са Савске падине. Ваш ученик Форумче.
П. К. В.: ??
Ф.: Форумче Петровић Алас. Прва клупа до прозора.
П. К. В.: Не’м појма!
Ф.: Професоре, како сте? Добро изгледате за своје године. Нисам вас видео 125 година!
П. К. В.: Гура се некако, Форумче! Остарило се. Сад ми је сто осамдесет трећа.
Ф.: И мени је сто четрдесет друга. Ви сте данас узор свим професорима. Сви причају о Вама као о најбољем професору ког смо имали. О Вама се снимају и филмови.
П. К. В.: Форумче, баш ми је мило што сам те срео! Кажи ми, је л’ има још онај Шаца на ћошку? Што је он имао добре шкембиће и прасетину! То ми је остало у успомени.
Ф.: А Ви сте нама ђацима остали у успомени и као професор, и као отац, и као мајка. Били сте строги, али имали сте душу и увек сте нас разумели. Нисте држали до формалности. За Вас, лекција коју предајете уопште није ни била важна, за Вас је била важна само суштина! Ви нама нисте уливали сувопарно енциклопедијско знање, него сте знали да искочите из шаблона, да искочите са часа, чак и да не дођете на час! Често смо Вас тражили по кафанама, носили смо Вас кући по потреби, не сећам се ни који предмет сте ми предавали. О, кад се сетим… (више…)