Dijalog: Forumče i profesor Kosta Vujić
F.: Profesore, dobar dan!
P. K. V.: Zdravo, momče. Čiji ti ono beše?
F.: Nikodimov, sa Savske padine. Vaš učenik Forumče.
P. K. V.: ??
F.: Forumče Petrović Alas. Prva klupa do prozora.
P. K. V.: Ne’m pojma!
F.: Profesore, kako ste? Dobro izgledate za svoje godine. Nisam vas video 125 godina!
P. K. V.: Gura se nekako, Forumče! Ostarilo se. Sad mi je sto osamdeset treća.
F.: I meni je sto četrdeset druga. Vi ste danas uzor svim profesorima. Svi pričaju o Vama kao o najboljem profesoru kog smo imali. O Vama se snimaju i filmovi.
P. K. V.: Forumče, baš mi je milo što sam te sreo! Kaži mi, je l’ ima još onaj Šaca na ćošku? Što je on imao dobre škembiće i prasetinu! To mi je ostalo u uspomeni.
F.: A Vi ste nama đacima ostali u uspomeni i kao profesor, i kao otac, i kao majka. Bili ste strogi, ali imali ste dušu i uvek ste nas razumeli. Niste držali do formalnosti. Za Vas, lekcija koju predajete uopšte nije ni bila važna, za Vas je bila važna samo suština! Vi nama niste ulivali suvoparno enciklopedijsko znanje, nego ste znali da iskočite iz šablona, da iskočite sa časa, čak i da ne dođete na čas! Često smo Vas tražili po kafanama, nosili smo Vas kući po potrebi, ne sećam se ni koji predmet ste mi predavali. O, kad se setim… (više…)
F.: Profesore, dobar dan!
P. K. V.: Zdravo, momče. Čiji ti ono beše?
F.: Nikodimov, sa Savske padine. Vaš učenik Forumče.
P. K. V.: ??
F.: Forumče Petrović Alas. Prva klupa do prozora.
P. K. V.: Ne’m pojma!
F.: Profesore, kako ste? Dobro izgledate za svoje godine. Nisam vas video 125 godina!
P. K. V.: Gura se nekako, Forumče! Ostarilo se. Sad mi je sto osamdeset treća.
F.: I meni je sto četrdeset druga. Vi ste danas uzor svim profesorima. Svi pričaju o Vama kao o najboljem profesoru kog smo imali. O Vama se snimaju i filmovi.
P. K. V.: Forumče, baš mi je milo što sam te sreo! Kaži mi, je l’ ima još onaj Šaca na ćošku? Što je on imao dobre škembiće i prasetinu! To mi je ostalo u uspomeni.
F.: A Vi ste nama đacima ostali u uspomeni i kao profesor, i kao otac, i kao majka. Bili ste strogi, ali imali ste dušu i uvek ste nas razumeli. Niste držali do formalnosti. Za Vas, lekcija koju predajete uopšte nije ni bila važna, za Vas je bila važna samo suština! Vi nama niste ulivali suvoparno enciklopedijsko znanje, nego ste znali da iskočite iz šablona, da iskočite sa časa, čak i da ne dođete na čas! Često smo Vas tražili po kafanama, nosili smo Vas kući po potrebi, ne sećam se ni koji predmet ste mi predavali. O, kad se setim… (više…)
Moj najbolji profesor u gimnaziji bio je profesor fizike. Cetiri godine mi je predavao. Kada dodje na red pismeni iz fizike, on podeli odeljenje po sopstvenom kriterijumu , tj. nahodjenju i jednoj grupi da zadatke normalne, a drugoj , malobrojnoj
koske od zadataka. Mi se bunimo zasto mi moramo da to radimo i zasto nas tako deli, a on kaze ZA NAJBOLJE U ZIVOTU UVEK SLEDE NAJTEZI ZADACI! Kada sam mislila da ne mogu neke tragedije preziveti , pre tri godine ,setim se profesorove lekcije. I shvatim princip… E to je profesor! Jos mnogo stvari nas je naucio, on je moj uzor , zelela bih i ja da budem takav profesor koga djaci pamte . Naravno da bi i moj profa danas izgubio licencu zbog takve organizacije pismene provere znanja. I Kosta Vujic bi bio provucen kroz medijsko blato, kako se to moderno kaze i ostao bi bez licence. Profesori su nam postali bezlicni i uplaseni umesto da sijaju i budu uzori svojim djacima