Најава министра просвете да ће информатика бити уведена као обавезни предмет у основне школе уместо изабраног спорта, наишла је на оштре критике наставника физичког васпитања. Они тврде да спортске активности треба повећавати, а не смањивати.
Руку за информатику као обавезан предмет у основним школама дижу професори из струке. Кажу, та пракса је уобичајена у свету.
„Може да усмери ту децу касније ка неким професијама које су данас дефицитарне на тржишту рада. Пре свега информационо комуникациони сектор је дефицитаран, не само код нас него и у свету и та деца налазе посао. Тиме би се притисак на тржиште рада смањио“, каже Бранко Ковачевић са Електротехничког факултета.
Законом о основној школи јасно је дефинисано колико максимално часова недељно могу да имају основци. Да би се увео нови предмет неки од постојећих морао би да се избаци. Први на удару нашао се изабрани спорт. Тај предлог не допада се професорима физичког.
„Деца су у том узрасту као пластелин који се може обликовати и они су у тим такозваним критичним периодима када се поједине моторичке и кретне активности једноставно природно развијају и ако их ви не стимулишете оне се неће развити. Долази до великог броја деце са деформитетима и драстичан пораст гојазне деце“, објашњава Саша Јаковљевић са Факултета за спорт и физичко васпитање.
Из ресорног министарства појашњавају да ће се изборни спорт трансформисати, а не укинути. Уз два обавезна часа физичког, биће уведене спортске активности три пута недељно од по пола школског часа и то у данима када нема обавезног предмета физичко васпитање.
„Уз повећање норме наставницима физичког уђемо у неке друге спортске активности, на пример међупредметним повезивањем наставе рецимо географије и оријентирнг у неким просторима или у предметима здраве исхране и здравог начина живота“, истиче Милош Благојевић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
„Мислим да наше школе немају довољно простора ни техничких услова. Када хоће да се баве физичком активношћу неминовно морају да се скину у спортску опрему, морају после тога да се обуку“, наглашава Јаковљевић.
Из Министарства су сагласни да организација такве наставе није једноставна. Ипак, рачунају на добру организацију наставника физичког.
„Нека утакмица суботом када је ненаставни дан или у поподневној смени као нека друга активност, рецимо вожња бициклa или нешто друго“, наводи Балгојевић.
Предлози стижу и од Националног просветног савета. Они решење виде у тематској настави, али и предлажу повећање број часова недељно.
„Може да усмери ту децу касније ка неким професијама које су данас дефицитарне на тржишту рада. Пре свега информационо комуникациони сектор је дефицитаран, не само код нас него и у свету и та деца налазе посао. Тиме би се притисак на тржиште рада смањио“, каже Бранко Ковачевић са Електротехничког факултета.
Законом о основној школи јасно је дефинисано колико максимално часова недељно могу да имају основци. Да би се увео нови предмет неки од постојећих морао би да се избаци. Први на удару нашао се изабрани спорт. Тај предлог не допада се професорима физичког.
„Деца су у том узрасту као пластелин који се може обликовати и они су у тим такозваним критичним периодима када се поједине моторичке и кретне активности једноставно природно развијају и ако их ви не стимулишете оне се неће развити. Долази до великог броја деце са деформитетима и драстичан пораст гојазне деце“, објашњава Саша Јаковљевић са Факултета за спорт и физичко васпитање.
Из ресорног министарства појашњавају да ће се изборни спорт трансформисати, а не укинути. Уз два обавезна часа физичког, биће уведене спортске активности три пута недељно од по пола школског часа и то у данима када нема обавезног предмета физичко васпитање.
„Уз повећање норме наставницима физичког уђемо у неке друге спортске активности, на пример међупредметним повезивањем наставе рецимо географије и оријентирнг у неким просторима или у предметима здраве исхране и здравог начина живота“, истиче Милош Благојевић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
„Мислим да наше школе немају довољно простора ни техничких услова. Када хоће да се баве физичком активношћу неминовно морају да се скину у спортску опрему, морају после тога да се обуку“, наглашава Јаковљевић.
Из Министарства су сагласни да организација такве наставе није једноставна. Ипак, рачунају на добру организацију наставника физичког.
„Нека утакмица суботом када је ненаставни дан или у поподневној смени као нека друга активност, рецимо вожња бициклa или нешто друго“, наводи Балгојевић.
Предлози стижу и од Националног просветног савета. Они решење виде у тематској настави, али и предлажу повећање број часова недељно.
Ovo je izjava . Спортске активности неће улазити у фонд часова па се тиме неће ни повећати оптерећеност ученика, док ће са друге стране ученици имати много више физичких активности.
Nece povecati opterecenje ucenika ali ce ucenici imati mnogo vise sportskih aktivnosti…..Ovo moze da prodje samo kod glupih ljudi,
Nema vise dece na ulici ni na sportskim terenima u slobodno vreme, ukinimo im jos i fiyzicko vaspitanje na sta ce tek da izgledaju ,gojaznost, sedativni nacin zivota blago receno propast u svakom smislu.