Nekako je od davnina praksa u školskom sistemu, ali i u društvu, da su češće poslušna i disciplinovana deca hvaljena i podsticana, dok su deca koja samostalno zaključuju, procenjuju i prosuđuju opominjana i sputavana.
Verujem da nekada budete u dilemi da li je važnije da vam dete bude poslušno i mirno ili samosvesno i spremno da ispravlja ili ukaže na nelogičnosti koje primeti? Zapitate se sigurno koje mu je ponašanje korisnije za budućnost.
Da li je za srećniji, ispunjeniji i smisleniji život bolje da razmišljamo svojom glavom ili da se priklonimo mišljenju većine? Konformizam ili negovanje svoje istinske prirode? Večite dileme. Šta vi mislite, šta je bolje?
Disciplinovano ponašanje i navike donose dobro svakom ljudskom biću, a posebno detetu koje je u fazi formiranja svoje ličnosti, ponašanja, razmišljanja…Disciplina u ponašanju, u budućnosti, donosi disciplinu u glavi, tj. u mišljenju svakog mladog bića pred kojim je život.
Razmislite. Kako će dete naučiti da kontroliše svoje ponašanje, misli i osećanja, kako će postati zreo i odgovoran čovek, ukoliko tome u detinjstvu nije naučeno?
Učenjem da su određena ponašanja važna, da je važno obaviti ih baš u određeno vreme, mi deci ukazujemo na to da se samo doslednošću i upornošću dolazi do uspeha i ostvarenja želja.
Ali suvoparna disciplina, bez slobode rasuđivanja i procenjivanja našeg i tuđeg ponašanja i razmišljanja nije ništa drugo nego gubitak životnog zadovoljstva i draži.
Šta mislite kako će se vaše dete osećati u situaciji gde nešto mora da radi, a ne zna koja je svrha takvog ponašanja? Ili, ukoliko shvati da to isto može da uradi na drugačiji način, ali mu vi to ne dozvoljavate?
Ono što dete uči snalažljivosti i shvatanju života, jeste dozvola roditelja da istu situaciju vide iz više uglova, da nauče kako je dosetiti se na koje sve načine može doći do željenog cilja već pola puta dolaženja do istog.
Svaki put kada pred dete postavite zadatak i pre nego što dođete u iskušenje da mu kažete kako se on rešava, pitajte ga „Kako bi mogao da rešiš ovaj zadatak?“ Kada vaše dete da odgovor, vi ga pitajte „Kako bi još mogao da dođeš do rešenja?“ Na taj način u njegovoj maloj glavici razvijate fleksibilnost u razmišljanju. Učite ga da uvek ima više načina na koja možemo doći do rešenja.
Ne učite dete da bude poslušno. Poslušnost ne razvija inteligenciju, niti bilo koju drugu životnu veštinu. Učite ga da bude disciplinovano, da nauči kako je red u ponašanju i mislima bitan za mentalno zdravlje svakog razumnog bića. Dajte mu dozvolu da samo zaključuje, procenjuje i uviđa. Objasnite mu koliko je važno da samo dolazi do rešenja. Podstičite ga i negujte ovakav obrazac vaspitanja.
Verujem da ste više puta čuli za kinesku poslovicu „Daj čoveku ribu i nahranićeš ga za jedan dan. Nauči ga da peca i nahranićeš ga za ceo život.“ Vodite se njom u vaspitanju svoje dece i izrašće u samosvesna i zrela bića spremna da preuzmu život u svoje ruke.
Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik
e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com
Zabranjeno je kopiranje tekstova bez dozvole autora.
Izvor: psihologicno.blogspot.rs