Mobilni telefoni u školama su postali tema javne debate u mnogo evropskih zemalja. Pitanja su brojna: koliko ometaju učenike, utiču na pažnju, ponašanje, nasilje i uspeh na ispitima? Mnoge zemlje uvode zabrane ili stroge mere ograničenja – evo ko su, šta su uradili, i koje rezultate su do sad zabeležili.
Zemlje koje su uvele ili najavile zabranu / stroga ograničenja
Evo pregleda zemalja u Evropi koje imaju, ili su planirale, mere protiv slobodnog korišćenja mobilnih telefona u školama:
| Zemlja | Kakva mera / status | Od kada / planirano | Posebnosti / izuzeci |
|---|---|---|---|
| Francuska | Zabrana upotrebe telefona u školama, posebno u “collèges” (11‑15 godina). | Zakon iz 2018‑e je zabranio korišćenje u učionicama; od 2024‑2025 pilot projekti; planira se širenje od septembra 2025. | Moguće korišćenje iz posebnih razloga (npr. zdravstveni), izuzeci u slučajevima obrazovnih potreba. |
| Holandija | Zabrana neobrazovnog korišćenja pametnih telefona u osnovnim i srednjim školama. | Početak je bio u 2024. ili ranije (proširivanje politika) | I dalje su izuzeci za učenike sa posebnim obrazovnim potrebama, ili kada telefon ima obrazovnu funkciju. |
| Italija | Zabrana unošenja / upotrebe telefona u učionici od predškolskog do srednjoškolskog nivoa, uz izuzetke za posebne slučajeve. | Već važeće odluke u određenim razredima / nivoima; ministarstvo je donelo odluke da proširi. | Izuzeci za učenike sa invaliditetom, obrazovne potrebe. |
| Mađarska | Nacionalna zabrana telefona u školama od septembra 2024. | 2024 | |
| Belgija | Zabrana (ili veliko ograničenje) korišćenja mobilnih uređaja u primarnim i sekundarnim školama. U francuskom govornom području (Wallonia‑Brussels) mera počinje školske 2024‑25. Škole će imati izuzetke, i same će defsati sankcije. | 2024‑25 za primarne i sekundarne škole, u nekim zajednicama od početka školske godine. | Izuzeci za obrazovne / zdravstvene potrebe. |
| Grčka | Učenici moraju držati telefone u torbama tokom školskog dana. | Ova mera je stupila na snagu početkom školske godine (oko 2024). | Ne potpuno “bez telefona”, ali jako ograničeno korišćenje. |
| Latvija | Zabranjeno korišćenje mobilnih telefona za učenike do 6. razreda, od 31. maja 2025. | 2025 | Dozvoljeni izuzeci ako je telefon potreban za nastavu / obrazovne aktivnosti. |
| Luxembourg | Telefoni zabranjeni u osnovnim školama za decu do 11 godina; za starije učenike (srednja škola) škole će uvesti mere da telefoni budu fizički udaljeni tokom časova, dozvoljene su dodatne restrikcije. | Planirano / uvedeno od Uskrsa 2025. za osnovne škole; dalje restrikcije u srednjim školama. | |
| Finska | Zakon koji ograničava upotrebu mobilnih uređaja tokom školskog dana; dozvoljeno korišćenje samo uz odobrenje nastavnika, u obrazovne ili zdravstvene svrhe. Direktor ili nastavnici mogu privremeno oduzeti uređaj ako ometa. | Od 1. avgusta 2025 zvanično; predstoji evaluacija do kraja 2026. | |
| Danska | Planira se zabrana unošenja / nošenja i korišćenja telefona u školama i klubovima posle škole za decu uzrasta od ~7 do 16‑17 godina. | Najava i zakonodavni proces u toku (2025). | |
| Švedska | Planira potpuni nacionalni zakon – sakupljanje telefona od učenika na početku dana, ne vraćanje do kraja dana, za uzrast 7‑16 godina. | Planirano od jeseni 2026. |
Studije i zabeleženi efekti
Ne samo da se mere uvode, nego su se pojavile i prve procene šta je promenjeno – dobro i loše.
| Studija / slučaj | Šta su istražili / gde | Efekti koje su našli |
|---|---|---|
| Španske regije Galicia i Castilla‑La Mancha | Uvedena zabrana mobilnih telefona u školama u tim regionima od 2015. Upotrebljena metoda synthetic control + difference‑in‑differences da se uporede rezultati PISA testova pre i posle, kao i slučajevi nasilja / maltretiranja (bullying). | U regionu Galicia: rast PISA rezultata za matematiku i nauke ekvivalentan 0.6‑0.8 godina učenja za matematiku i ~0.72‑1 godina u naukama. Smanjenje incidencije bullyinga: ~15‑18% među učenicima 12‑14 godina, i manja, ali značajna promena i kod starijih đaka. |
| Francuski pilot | 200 „middle schools“ u pilot fazi sa potpunom zabranom telefona u učionicama („digital break“). | Još su preliminarni podaci: nastavnicima i učenicima se čini korisno – bolja koncentracija, manje međusobnog ometanja, smanjenje cyberbullyinga u izjavama. Definitivni statistički rezultati biće poznati kada se završi pilot. |
| Generalne ankete i istraživanja u EU | Anketa Evropske platforme za obrazovanje o mobilnim telefonima u školama (EU School Education Platform) i studije kao “Screen use in schools”. | Većina učenika u osnovnim školama veruje da bez telefona imaju bolju koncentraciju, bolji uspeh, mirnije okruženje. Kod srednjoškolaca taj utisak je slabiji. Takođe: većina učitelja / škola smatra da telefoni negativno utiču na koncentraciju, socijalne interakcije i atmosferu u učionici. |
| Učenje o predmetu | Podela učenika: oni sa slabijim postignućima ”profitirali” su više od zabrana nego učenici koji već imaju visoko postignuće. | To znači da zabrana može smanjiti jaz između slabijih i boljih đaka. |
Prednosti i izazovi (do sad)
Kao najvažnije prednosti ističu se:
Poboljšana koncentracija – manje prekidanja i distrakcija tokom časova.
Poboljšan akademski uspeh, naročito u zemljama ili regionima gde je mera temeljno sprovedena (primer: Galicia).
Smanjenje nasilja, maltretiranja i problema sa ponašanjem – manje fotografisanja učenika, manje širenja neželjenog sadržaja putem telefona.
Bolje socijalne interakcije – đaci su više prisutni u komunikaciji uživo, manje izolacije kroz telefon.
Da li je vreme za zabranu mobilnih telefona u školama u Srbiji?
I dok mnoge evropske zemlje uvode ili testiraju zabrane korišćenja mobilnih telefona u školama, u Srbiji to pitanje još uvek nije sistemski rešeno. Pravilnici o ponašanju uglavnom se donose na nivou pojedinačnih škola, a državna strategija ili zakon koji bi regulisao upotrebu telefona ne postoji. U praksi, to znači da neke škole dozvoljavaju telefone tokom odmora, neke ih zabranjuju tokom nastave, dok u drugim ustanovama đaci slobodno koriste uređaje čak i u učionicama, često bez nadzora i jasnih smernica.
Međutim, iskustva iz Evrope, kao i sve češće inicijative iz redova nastavnika, roditelja i stručnjaka za razvoj dece, pokreću ozbiljno pitanje – da li je i u Srbiji vreme za nacionalnu politiku koja bi uvela jasna pravila o korišćenju mobilnih telefona u obrazovnim ustanovama?
Ukoliko bi se Srbija odlučila na taj korak, postoje različiti modeli koji bi mogli biti primenjeni, u zavisnosti od uzrasta učenika, tipa škole i konkretnih potreba. Jedna od opcija jeste zabrana korišćenja telefona tokom nastave, što je već slučaj u mnogim školama. Druga mogućnost, sve popularnija u Evropi, podrazumeva da učenici svoje uređaje ostavljaju na sigurnom mestu – u ormarićima, zaključanim kutijama ili kod nastavnika – i da ih ne koriste tokom celog boravka u školi. Model koji se sve češće pominje jeste takozvana „digitalna pauza“, u kojoj učenici predaju svoje telefone na početku dana i preuzimaju ih tek po završetku nastave.
Potencijalne koristi od ovakvih mera nisu zanemarljive. Nastavnici bi, pre svega, mogli da računaju na učenike koji su pažljiviji, prisutniji i manje ometeni digitalnim sadržajima. Istraživanja pokazuju da odsustvo mobilnih telefona doprinosi boljoj koncentraciji, većem međusobnom poštovanju i smanjenju anksioznosti kod dece. U kontekstu Srbije, gde se često govori o problemima nediscipline i loših rezultata na međunarodnim testovima, svaka intervencija koja pozitivno utiče na obrazovno okruženje zaslužuje ozbiljnu pažnju.
Takođe, zabrana mobilnih telefona mogla bi značajno doprineti smanjenju digitalnog nasilja među vršnjacima. Sve češće se incidenti nasilja u školama prenose ili čak dešavaju upravo putem digitalnih kanala – bilo kroz tajno snimanje, deljenje fotografija bez dozvole, ili putem aplikacija za razmenu poruka. Uklanjanjem telefona iz školskog prostora, smanjila bi se prilika za takve oblike nasilja, a škola bi ponovo postala prostor za sigurnu i zdravu interakciju.
Ipak, uvođenje ovakvih mera ne bi bilo bez izazova.
Mnoge škole nemaju adekvatnu infrastrukturu za čuvanje telefona – ormariće, nadzor ili prostor za odlaganje. Postoji i opravdan strah roditelja da ne mogu doći do deteta u hitnim situacijama, što često izaziva otpor prema potpunoj zabrani. Osim toga, razlike između škola u urbanim i ruralnim sredinama, javnih i privatnih ustanova, zahtevaju fleksibilan pristup – nije realno očekivati da će jedna politika odgovarati svima.
Da bi ovakva inicijativa zaživela, morala bi da bude pažljivo isplanirana i testirana. Jedan od predloga jeste sprovođenje pilot-projekata u odabranim školama širom Srbije, uz praćenje efekata na učenje, ponašanje i socijalnu dinamiku. Takođe, edukacija nastavnika, roditelja i učenika o zdravim digitalnim navikama morala bi da prati svaku zabranu – jer sama mera, bez razumevanja, često ne donosi željene rezultate.
Ključna stvar je uključiti sve aktere – od učenika i roditelja, do direktora i psihologa – u proces definisanja pravila. Kada deca učestvuju u donošenju odluka, veća je verovatnoća da će ih poštovati. Takođe, nije reč samo o zabrani, već o postepenom oblikovanju odnosa prema tehnologiji – tehnologija nije neprijatelj, ali ne treba da kontroliše naše ponašanje, posebno ne u školi.
Zato bi nacionalna zabrana mobilnih telefona u školama u Srbiji mogla da bude važan korak ka stvaranju boljeg, zdravijeg i produktivnijeg obrazovnog okruženja. Ali da bi to bilo uspešno, mora da bude deo šire strategije: ne samo kako zabraniti, već i kako naučiti decu da koriste tehnologiju odgovorno, promišljeno i u pravo vreme.