Bojimo se za svoju decu, jer su u kući mnogo više nego što smo bili mi. Psiholozi preporučuju više druženja, a manje vremena ispred ekrana. Sa prijateljima se deca razvijaju na društvenom i emocionalnom planu. Napolju spoznaju realan svet.
Ali da će se stvari promeniti na bolje ako ih teramo iz kuća napolje? Mislim da ne.
Hajde da prvo razlučimo pojmove:
Samoća je stanje kada nema ljudi oko vas – sami ste u prostoriji.
Usamljenost je kada ste tužni što nemate društvo i kada se osećate izolovano.
Da li možete da se osećate usamljeno i kada ste u društvu? Da.
Da li deca treba da provode više vremena napolju? Da, ali ne po svaku cenu.
Ako deca nađu nešto kreativno da rade kada su sama, ona takođe cvetaju kao osobe. Samoća može da postane veliki izvor zadovoljstva.
U zapadnom svetu postoji mit druželjubivosti. Ako ste društveni – vi ste strava. Ako ste tihi – dosadni ste. Kao da morate da imate jak društveni život da bi drugi mislili da ste dovoljno dobri. Kao da ekstrovertne osobe imaju više kvaliteta od introvertnih!
A šta ako dete voli bude samo?
“Ako ste usamljeni kada ste sami, u lošem ste društvu.“ – Žan Pol Sartr
Iako sam imala puno društva, kao adolescent sam bila usamljena. Želela sam da me više zovu, da stalno bude neka žurka, da sam prisnija sa drugaricama… Život je morao da bude reklama za Koka-kolu. A onda sam otkrila samoću i usamljenost je nestala.
Mnogi ljudi izbegavaju da ostaju sami umesto da tako napune svoje baterije. Neprijatno im je, previše je toga sa čim treba da se suoče i da raščiste. Da li je u društvu spas?
Interakcija sa vršnjacima je jedini način da deca postanu zrele ličnosti. Vršnjaci u mnogome određuju sliku koju će dete imati o sebi. Sa pojavom društvenih medija je postalo još važnije ko i koliko njih te voli.
Ipak, na internetu često iz ljudi ispliva najgore. Komentari i trolovanje čine tinejdžere depresivnijima. Mlade devojke objavljuju svoje fotografije u želji da ojačaju svoje samopouzdanje, a često se osećaju usamljenije kada provere svoje profile na društvenim mrežama.
Umesto da omoguće komunikaciju, društveni mediji čine antisocijalno ponašanje normalnim:
„To je utočište, tinejdžeri biraju da ostanu unutra, u svojoj sigurnoj zoni, na svojim telefonima, umesto da izađu i provode vreme sa ljudima u direktnom kontaktu. Društvene interakcije kada ste mladi su veoma strašne jer ne znate gde se uklapate i još uvek učite kako da radite sve stvari, pa umesto da nespretno prolaze kroz te situacije, tinejdžeri koriste svoje telefone kako bi sve to izbegli“, za sajt Refinery 29 kaže Lola Rej koja želi da pomogne tinejdžerkama kada su u pitanju izolacija i socijalna anksioznost zbog korišćenja društvenih medija.
Zaista, internet i društveni mediji čine da mladi budu još otuđeniji. Međutim, tinejdžeri su se oduvek osećali usamljenim. Nemaju dovoljno znanja da se nose sa životom i svojim turbulentnim osećanjima. Sazrevanje je vazda bilo teško, ali se nije o tome pričalo. Dok odrastate, želite da vas svi vole. Da ste najlepši, najpametniji ili najjači kako biste drugima dokazali koliko ste dobri.
Moramo da pronađemo balans između toga da naša deca izađu i nađu prijatelje i toga da uživaju u samoći. Sebe upoznajete i kada ste među drugima i kada ste sami. Osama može da vas leči. Može i da vam pomogne vam da se razvijate ako nešto stvarate ili nekome pomažete.
A ako vašem detetu ipak više treba društvo, postoje i načini da mu pomognete.
Kako da pomognete svojoj deci da se ne osećaju usamljeno
Evo šta deca mogu da urade da bi se osećala bolje:
Da volontiraju
Dete koje pomaže drugima se povezuje sa osobama drugačijima od sebe. Uči da postoje različite sudbine i njegov pogled na život se menja. Ono se takođe dobro se oseća zato što nekom pomaže i što je tom nekom potrebno. Oseća da ima svrhu i postaje deo nečega većeg. Dobija životno iskustvo i jača svoje samopouzdanje.
Da nađu hobi
Ovo je odličan način da se deci usmeri sva pažnja na ono što zaista vole. Takođe mogu i da upoznaju nove prijatelje ako izaberu neki sport, ples ili umetnost.
Da počnu da stvaraju
Ključ je u tome da se konzumira (kao npr. gledanje TV-a, igranje igrica, itd.) već da deca nešto stvore sama.
U svom intervjuu za Harvardski glasnik profesor Elen Viner govori koliko je važna umetnost:
“Razne vrste umetnosti su način da protumačimo i razumemo sebe i druge […] i podjednako su važne kao i prirodne nauke.“
Stvaranje umetnosti nam pomaže da se bolje nosimo sa stresom. Čak i kada neko nije talentovan, njegova anksioznost i depresija će se smanjiti dok nešto kreira.
Da čitaju
Kada sam kao tinejdžerka pronašla „Pet prijatelja“ Inid Blajton, nije mi više bilo toliko dosadno što je park leti prazan. Čitanje vas opušta kad ste napeti. Tako naučite nove stvari, a vaša kreativnost se povećava.
Pričajte sa decom
Šta želiš da budeš kad završiš školu?
Deca se lako izgube između kontrolnih i vršnjačkih problema. Ako razmišljaju o tome šta mogu da postanu, dobijaju nešto čemu će da streme.
Tu sam za tebe. Uvek
Pomozite im da postanu otporniji: neka znaju da je život i dobar i loš. Radujte se uspesima, razgovarajte o porazima.
Objasnite im da su njihova loša osećanja u redu i da ih imaju svi. Ona dođu i prođu. Budite im podrška kada se suočavaju sa strahovima. Pomozite im da razumeju kako se drugi ljudi osećaju.
Empatija će im pomoću da imaju dublje odnose sa drugima.
Dobar si baš takav kakav si
Ako dete stalno traži društvo i veoma je privrženo prijateljima, verovatno je nesigurno.
Treba da zna da ne mora da se ponaša kao najpopularnije dete. Ono nije najbolje, ono je samo najrazigranije, najviše takmičarski nastrojeno ili najglasnije.
Ne primaj to k srcu
Na primer, nije važno ako ga izbace iz igre. Razgovarajte o situaciji, ali neka vaše dete ne pomisli da je taj događaj preterano važan.
Možete da kažete: „To je bezobrazno. Ali ne brini, devojčica koja te je izbacila ne zna da se igra sa svima.“
Ako dete događaj primi k srcu, pomisliće da je ono krivo. Ili će biti ogorčeno na drugo dete, a ogorčenost nam oduzima moć.
Kada tebi nisu potrebni ljudi, oni dođu do tebe
Ovo može da deluje kao savet koji ne želite da kažete nekom ko treba da provodi više vremena sa prijateljima. Ipak, ako je dete osetljivo i treba mu puno pažnje, njemu će takođe biti potrebno i kvalitetno vreme provedeno u samoći da bi pronašlo sebe ili se opustilo.
Utešite ga tako što ćete mu reći: “Ako si dovoljno druželjubiv, prijatelji će te tražiti.“
Mnogo autsajdera je uspelo u životu, a mnoge popularne devojke nisu
Veoma često tvoji vršnjaci ne mogu da vide koliko si sjajan. Sve ove ljude su zadirkivali ili maltretirali u školi: Ed Širan, Šarliz Teron, Lejdi Gaga, Džesika Alba, Dženifer Garner, Džastin Timberlejk i Eminem. Iako su se njihovi školski drugovi prema njima ponašali loše, postali su uspešni i ispunjeni.
Kvalitet ispred kvantiteta
Bolje je da imaš nekoliko prijatelja nego da budeš drugar sa svima. Popularnost te ne čini srećnim, već par dobrih drugova.
Uvek ćeš naći hejtera na internetu
Društveni mediji su fino mesto za pokazivanje neprijateljstva. Svi su agresivniji na internetu, pa recite svom detetu:
„To šta je taj klinac rekao o tebi nije tačno. On te tako vidi, jer gleda kroz svoja osećanja. Hteo je da uvredi nekoga kako bi se sam osećao bolje.”
Mnogi odrasli provedu godine bežeći od usamljenosti u druženje.
„Usamljenost je siromaštvo duše; samoća je bogatstvo duše.“ – Mej Sarton, američka pesnikinja
Vršnjačka grupa je nezamenljiva u razvoju svakog deteta. Bez obzira na to, ako su osetljivi ili imaju specifična interesovanja, nekoj deci je potrebno više vremena nasamo. Osama leči i pomaže vam da poboljšate sebe. Umesto da ih gurate napolje po svaku cenu, pomozite deci da uživaju u tim trenucima. Bolje je da provodite vreme sami na smislen način nego da budete sa neprijateljski nastrojenim vršnjacima ili da nastavljate površne odnose.
Maria Milojković – mama, prevodilac i autor dečije knjige „Jedan običan kos“
Napišite odgovor