Преносимо чланак непознатог аутора који кружи интернетом, а који на одличан начин показује шта је заправо задатак једне жене која је „само домаћица”.
Разговор између једног мужа (М) и психолога (П):
П: Чиме се бавите господине?
М: Радим као књиговођа у банци.
П: А Ваша жена?
М: Она не ради. Она је домаћица.
П: Ко спрема доручак за Вашу породицу?
М: Моја жена, јер она не ради.
П: У које време устаје Ваша жена?
М: Она се рано буди јер све треба организовати. Она припрема ручак за децу, брине се да су лепо обучена и очешљана, да доручкују, оперу зубе и имају све спремно за школу. Она се буди кад и беба и мења јој пелене и одећу. Она је и подоји и спреми ужину.
П: Како Ваша деца иду до школе?
М: Она их води, јер она не ради.
П: Пошто одведе децу у школу, шта онда ради Ваша жена?
М: Да не би морала превише пута да се пакује и распакује, она обично обави још нешто док је напољу, као на пример, плати неке рачуне или сврати до продавнице. Понекад нешто заборави и онда мора поново да иде у продавницу, са бебом. Кад се врати кући мора да нахрани тј. подоји бебу поново, промени пелену и спреми је за поподневно спавање, среди кухињу па онда веш и кућу. Знате, она ипак не ради.
П: А увече, када се вратите са посла, шта Ви радите?
М: Одмарам се, наравно. Ипак сам уморан после целог дана у банци.
П: Шта Ваша жена ради увече?
М: Спреми вечеру, послужи децу и мене, опере судове, још мало среди кући шта треба, побрине се да је пас намирен. Пошто деци помогне око домаћег, припреми их за спавање, њих смести у пиџаме а бебу у свеже пелене, да им млеко свима, провери да су зуби опрани. Када легне да спава, често се буди јер доји и ноћу и мења пелене по потреби док ми одмарамо. Ипак она не мора да устане ујутру да иде на посао.
– Ово је дневна рутина многих жена широм света, почиње ујутру и наставља се до касних вечерњих сати… И то се зове „она не ради“?!
За посао домаћице се не добија диплома, али она има кључну улогу у животу породице!
Уживајте и цените своју жену, мајку, баку, тетку, сестру, ћерку…. Јер њихова жртва нема цену.
Једну жену су питали… Да ли радиш или си само „домаћица“?
Она је одговорила:
Радим као главна жена у кући, 24 сата дневно…
Као мајка,
Као супруга,
Као ћерка,
Као будилник,
Као куварица,
Као собарица,
Као господарица,
Као конобарица,
Као бејбиситерка,
Као медицинска сестра,
Као обезбеђење,
Као саветник.
Ја немам одмор, немам ни слободан дан кад сам болесна.
Немам ниједан слободан дан,
Радим дан и ноћ,
Све време сам на дежурству,
Не добијам плату и, поред свега тога, често чујем питање: „Али шта радиш цео дан?“
Жена је као со: Њено присуство се не памти, али њено одсуство све оставља безукусним.