Prenosimo članak nepoznatog autora koji kruži internetom, a koji na odličan način pokazuje šta je zapravo zadatak jedne žene koja je „samo domaćica”.
Razgovor između jednog muža (M) i psihologa (P):
P: Čime se bavite gospodine?
M: Radim kao knjigovođa u banci.
P: A Vaša žena?
M: Ona ne radi. Ona je domaćica.
P: Ko sprema doručak za Vašu porodicu?
M: Moja žena, jer ona ne radi.
P: U koje vreme ustaje Vaša žena?
M: Ona se rano budi jer sve treba organizovati. Ona priprema ručak za decu, brine se da su lepo obučena i očešljana, da doručkuju, operu zube i imaju sve spremno za školu. Ona se budi kad i beba i menja joj pelene i odeću. Ona je i podoji i spremi užinu.
P: Kako Vaša deca idu do škole?
M: Ona ih vodi, jer ona ne radi.
P: Pošto odvede decu u školu, šta onda radi Vaša žena?
M: Da ne bi morala previše puta da se pakuje i raspakuje, ona obično obavi još nešto dok je napolju, kao na primer, plati neke račune ili svrati do prodavnice. Ponekad nešto zaboravi i onda mora ponovo da ide u prodavnicu, sa bebom. Kad se vrati kući mora da nahrani tj. podoji bebu ponovo, promeni pelenu i spremi je za popodnevno spavanje, sredi kuhinju pa onda veš i kuću. Znate, ona ipak ne radi.
P: A uveče, kada se vratite sa posla, šta Vi radite?
M: Odmaram se, naravno. Ipak sam umoran posle celog dana u banci.
P: Šta Vaša žena radi uveče?
M: Spremi večeru, posluži decu i mene, opere sudove, još malo sredi kući šta treba, pobrine se da je pas namiren. Pošto deci pomogne oko domaćeg, pripremi ih za spavanje, njih smesti u pidžame a bebu u sveže pelene, da im mleko svima, proveri da su zubi oprani. Kada legne da spava, često se budi jer doji i noću i menja pelene po potrebi dok mi odmaramo. Ipak ona ne mora da ustane ujutru da ide na posao.
– Ovo je dnevna rutina mnogih žena širom sveta, počinje ujutru i nastavlja se do kasnih večernjih sati… I to se zove „ona ne radi“?!
Za posao domaćice se ne dobija diploma, ali ona ima ključnu ulogu u životu porodice!
Uživajte i cenite svoju ženu, majku, baku, tetku, sestru, ćerku…. Jer njihova žrtva nema cenu.
Jednu ženu su pitali… Da li radiš ili si samo „domaćica“?
Ona je odgovorila:
Radim kao glavna žena u kući, 24 sata dnevno…
Kao majka,
Kao supruga,
Kao ćerka,
Kao budilnik,
Kao kuvarica,
Kao sobarica,
Kao gospodarica,
Kao konobarica,
Kao bejbisiterka,
Kao medicinska sestra,
Kao obezbeđenje,
Kao savetnik.
Ja nemam odmor, nemam ni slobodan dan kad sam bolesna.
Nemam nijedan slobodan dan,
Radim dan i noć,
Sve vreme sam na dežurstvu,
Ne dobijam platu i, pored svega toga, često čujem pitanje: „Ali šta radiš ceo dan?“
Žena je kao so: Njeno prisustvo se ne pamti, ali njeno odsustvo sve ostavlja bezukusnim.
Divna priča.Potvrđuje „mnoge apsurde“ u životu .Nadam se da će pozitivno uticati ,a čini mi se i da odavno utiče na mlade generacije.Dobro će biti da ne odvede “ u novu krajnost“ u kakvoj već jeste i ovaj tekst.Dakle,na svima je obaveza:pronaći ravnotežu u svim odnosima(interakcijama) zarad dobra i zdravog života svih. i „ONIH KOJI RADE I ONIH KOJI NE RADE“