Da Li Se Nastavnici Opiru Promenama?

januar 12, 2015

Autor: Metodičar Metodije

Nastavnike često optužuju da su konzervativni i da pružaju otpor promenama. Ko ih/nas optužuje? Kreatori obrazovne politike i to ne samo kod nas, već i u svetu, a ovog puta upravo govorim o njima (iako se sve što pročitate u ovom članku može lako primeniti i na naše prilike). Naime, preveo sam sledeći članak:

OECD Education today: Are teachers really resistant to change? (11.8.2014)

332003_skola-foto-beta-ap-f-s_f

Kreatori obrazovne politike lako mogu navesti brojne primere iz prošlosti gde se lepo videlo kako su se nastavnici, a posebno njihovi predstavnici sindikata, protivili reformama. U svoju odbranu, nastavnici mogu da kažu da su sve tereforme nametnute „odozgo na dole“bez mnogo konsultacija sa samim nastavnicima, odnosno bez ikakvog poštovanjaprofesionalne mudrosti i iskustva stečenih u učioniciIstovremenonastavnička profesija još uvek nije u potpunostiuspela da razvije dinamičnu i ka promenama orijentisanu perspektivu za budućnost. Drugim rečima, nastavne metode itehnike koje su karakterisale rad u prošlosti takođe su i merilo po kome se procenjuju  i često osuđuju  ideje o tome štamože da se radi u budućnostiBarem ovako izgleda dominantno gledište.

Kada bi se ispostavilo da nastavnici postaju zadovoljniji u svom radu u momentu kada obrazovni sistemi prolaze krozproces inovacije, na osnovu svega rečenog, bilo bi iznenađenje. Ipak, inovacije i nastavnici koji su zadovoljni poslommeđusobno se ne isključuju. Nova publikacija iz OECD Centra za istraživanje u obrazovanju i inovacije (CERI), „Merenjeinovacija u obrazovanju: Nove perspektiveokuplja bogatstvo podataka dobijenih od: studija međunarodnih trendova iz oblasti matematike i prirodnih nauka (TIMSS), studija međunarodnog napretka pismenosti (PIRLS) i programa OECD zameđunarodna testiranja đaka (PISA), a koji procenjuju različite oblike inovacija u obrazovanjuOva publikacija takođe prezentuje kompozitni indeks inovacija za 28 zemalja, odnosno njihovih školskih sistema sa dovoljnim količinamapodataka za period od 2000. do 2011. i pokriva nekoliko oblasti ka kojima su promene orijentisane. Recimo, inovacije unastavnim praksamaorganizaciji časametodama proceneupotrebi tehnologijeevaluaciji nastavnika i povratnim informacijamakao i načinu kojim škole ostvaruju interakciju sa svojim lokalnim okruženjima. Kompozitni indeks meriveličinu promena koje su se dogodile tokom vremena kao rezultat kombinovanih efekata ovih inovacija(Naravno, školskisistemi mogu imati veoma različite položaje uzevši u obzir odgovarajuće indikatore.)

Prema ovom indeksu ukupnih inovacijaDanskaMađarskaIndonezijaKorejaHolandija i Rusija doživele su najvećepromene između 2000. i 2011. Naprotiv, u državi Masačusets u SADAustriji i Češkoj zabeležene su najmanje promene. Veća promena se mogla videti u zemljama poput Indonezije i Rusije zbog dejstva catch-up efekta,a relativno mala promenazapažena u Masačusetsu posledica je već visokog nivoa inovacija u obrazovanju na samom početku perioda koji se posmatraoI Rusija i Indonezija pokazivale su velike promene ka više interaktivnim i životnim nastavnimpraksamapodsticanju učenika na razmišljanjenamesto da uče napametsamostalnom radu učenikaindividualizaciji nastave i promenama organizaciji časa i procena urađenogObe zemlje su takođe izvestile o velikom poboljšanju u korišćenju IKT, pa tako i internet konekcije u učioniciU Masačusetsuova praksa je već bila na snazi 2000, a čak su neki podaci prijavljivali negativne promene.

Grafik ukazuje da od 23 posmatrana školska sistemaukupan indeks inovacije može biti u korelaciji sa meromzadovoljstva nastavnika matematike (koji predaju 8. razredu) sopstvenim poslom, a na osnovu podataka TIMSS-a.

DVD draft blog post PUB02-Blog size

U principuškolski sistemi koji su prošli kroz intenzivan proces inovacija u obrazovanju imaju tendenciju da budu onigde se zadovoljstvo nastavnika najviše povećalo. Taj odnos je vrlo jasan u gornjem desnom kvadrantu, a koji obuhvata zemlje koje su inovirane više od proseka među zemljama OECD sa dostupnim podacimaMeđutimmanje promene u vezi sainovacijama nisu nužno u korelaciji sa manjim zadovoljstvom nastavnikaNeke zemlje u donjem levom kvadrantu pokazujumanji porast zadovoljstva nastavnika u odnosu na prosek OECDiliu slučaju Čilea i Švedske, to zadovoljstvo je čak i umanjeno, ali u drugim zemljama prikazanim na levojstrani tabelenema uočljivog odnosa između ta dva seta podataka.

Kompozitni indeks uključuje mere inovacija na dva nivoa; na nivou škole i samog razreda. Analiza pokazuje da nivoinovacija u učionici snažnije je u korelaciji sa trendom zadovoljstva nastavnikaJasnoinovacija koja utiče nasvakodnevni rad nastavnika  i što je verovatno, koji teži da poveća svoju profesionalnu autonomiju  najvažnija je za zadovoljstvo nastavnika.

Zanimljivokompozitni indeks inovacija na nivou sistema, takođe je pozitivnoj korelaciji sa trendovima u TIMSS za pokazane rezultate učenja učenika 8. razreda iz 2003. i 2011kao i sa raznim PISA merama ujednačenosti u učenjuUz rizik od prekomernog uopštavanjačini se da su vrste inovacija u obrazovanju obuhvaćeniovim OECD indeksom inovacijapovećali kapacitete nastavnika i škola da se nose sa izazovimakao i autonomiju nastavnikaa poboljšale zadovoljstvonastavnikate napokon i ishode učenja učenika i kapacitet sistema da stvori povoljne uslove za učenje za sve učenike na ravnopravniji način.

Suština je da promene nisu u suprotnosti sa zadovoljstvom nastavnikanaprotivU zemljama ili sistemima gde postojiproces brzih promena, detektovano je veće zadovoljstvo nastavnika svojim poslomAko nastavnici reaguju tako pozitivnona promeneteško ih možemo posmatrati kao konzervativce.

* catch-up efekat – Izgleda da je ovo pojam iz ekonomije (sudeći prema izvorima koje sam istražio). Teorija spekuliše da,s obzirom da ekonomije siromašnih zemalja imaju tendenciju da rastu brže od bogatijihsve ekonomije će napokonkonvergirati u smislu prihoda po glavi stanovnikaDrugim rečimaone siromašnije ekonomije će bukvalno „uloviti“ (što ova reč i znači) jače ekonomije.

Izvor: https://izperajednog.wordpress.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama