Од тинејџера се данас баш много очекује. Балансирају између школе, друштвеног живота, ваннаставних активности и понекад веома високих очекивања родитеља с једне, а друштва и слике коју о себи желе да створе, с друге стране. Истовремено потпуно јасно схватају да су на путу да постану своји људи који једног дана неће зависити од родитеља, па теже да један део те самосталности досегну што пре.
Иако можда желе да што више буду сами, тинејџери и даље живе с родитељима. Ипак, имају и они своје право на један ниво приватности који би им омогућио да буду одвојени од маме, тате и свих осталих укућана онда када им је то потребно. И то је та танка линија по којој треба ходати, где је с једне стране потреба родитеља да увек знају шта им дете ради и да ли је безбедно, а с друге потпуно легитимна потреба тинејџера за самосталношћу.
Пре или касније доћи ће дан кад ће тинејџер од родитеља затражити да му дозволе да има кључ од своје собе и да се закључава онда кад жели да му нико не смета. И који год био разлог, родитељи ће вероватно оклевати, пре свега јер су забринути шта се то дешава иза тих врата и да ли је њихово дете безбедно.
Приче родитеља
Понекад може бити корисно у оваквим ситуацијама чути туђа искуства. Један тата је на Reddit мрежи поставио питање јер његова шеснаестогодишња ћерка тражи право да има кључ од своје собе, а он није сигуран да ли би требало да том захтеву удовољи. Како девојчица каже, разлог је да спречи млађу браћу да јој стално упадају у собу.
Тата је, с друге стране, забринут да она заправо нешто крије или да јој је то само изговор да из свог простора избаци и родитеље. Рекао је да верује да би он, у својој кући, требало да има приступ свим просторијама и потражио мишљење других родитеља на ову тему.
Претпостављати је увек лоша идеја
Заправо је, у оваквим ситуацијама, највећи проблем то што родитељи воле да претпостављају. И то обично нешто лоше. Дакле, ћерка је тати рекла због чега жели кључ, али је он одмах претпоставио да је то лаж и да она заправо нешто „мути“. Родитељи би дефинитивно требало да имају поверења у своје тинејџере кад је реч о овој теми, а нарочито ако ти исти тинејџери нису у претходном периоду учинили нешто чиме би нарушили то поверење или дали разлога мами и тати да буду забринути.
Ако сте, ипак, несигурни и уплашени, отворено разговарајте са својим дететом и без осуде и критике му изнесите своје недоумице. Дозволите и њима да изнесу своје. Отворена и искрена комуникација је најважнија, а можда је вашем тинејџеру заиста потребно само мало приватности и слободе, па сигурно можете заједно доћи до неког компромиса. На пример, да могу добити кључ, али да се могу закључавати само у одређено време током дана или да мама увек може да покуца и да уђе.
А да ли је безбедно?
Поред већ поменутих брига, још једна која мучи родитеље је – шта ако се нешто деси? Ако избије пожар или детету позли?
Суштина је, дакле, да ће одлука о дозволи да се тинејџеру да кључ од собе увек бити на родитељима. Али, ако им верујете, нема ничег лошег у томе да им ту привилегију омогућите. Да, привилегију. И важно је да им буде јасно да то није право, већ управо привилегија.
Ако тражите компромис, а ваш тинејџер жели кључ зато што му неко непрекидно упада у собу, можда можете да размислите и о томе да у своју породицу уведете културу куцања. Кад улазите у нечију собу, не упадајте, већ куцајте прво. И то важи за све укућане.