Ne. Kraj priče.
Prijatan dan vam želim!
Dobro, malo se šalim.
Evo, dok ovo pišem, ipak mi padaju na pamet dva čvrsta argumenta koji govore u prilog tome da učenici treba sami da biraju gde će sedeti.
Prvi razlog je da takav izbor bude nagrada ili podsticaj. Drugi je da na osnovu takvog izbora, nakon što učenici sami donesu odluku, učitelj može precizno uočiti ko nikako ne bi trebalo da sedi zajedno ili ko je izabrao mesto koje mu ni najmanje ne omogućuje kvalitetno sudelovanje u nastavi. I kad im dopusti da neko vreme sede po rasporedu koji su sami odredili, nastavnik će vrlo brzo uspostaviti optimalan raspored, upravo na osnovu informacija koje je prikupio dok su đaci sedeli kako su hteli.
To su, dakle, razlozi koji idu u prilog tome da dozvolite deci da sami uspostave raspored sedenja, na početku. Ukupno dva razloga.
S druge strane, postoji niz razloga zašto u učionici treba da postoji zadat raspored sedenja. Nekoliko njih, o kojima upravo razmišljam, odnose se na učitelja i njegov komoditet, ali svi ostali razlozi odnose se na učenike i na činjenicu da zadat i unapred dogovoren raspored sedenja koji se poštuje znači čitav niz dobrobiti za učenike.
Smanjuje nervozu i nemir kod učenika
Svi se mi osećamo bolje i sigurnije kad bar donekle možemo da računamo na izvesnost određenih događaja i situacija. Većina ljudi želi da zna šta ih očekuje. Učenici nisu izuzetak. Kad ulaze u učionicu ne znajući gde treba da sednu, osećaju se nesigurno.
Smanjuje mogućnost manipulativnog i nasilnog ponašanja
Kada pojedinosti poput rasporeda sedenja nisu određene, kod nekih se učenika javlja manipulativno i nasilno ponašanje; uznemiravaju druge učenike, psihički ili i fizički, kako bi se domogli željenih mesta. Kada ta mesta određuje neko ko je veći autoritet od njih samih, onda nema mesta sukobima.
Stvara se potrebna ravnoteža odnosa i mogućnosti
Kad nema zadatog rasporeda, aktivniji i zainteresovaniji učenici pohrliće u prve klupe dok će se oni koji imaju poteškoća s motivacijom ili komunikacijom skloniti u poslednje redove i tamo manje zapaženi produbiti svoju nemotivisanost ili nemogućnost učestvovanja u razgovorima. Zato je važno da, određujući raspored sedenja, učitelj uspostavi ravnotežu.
Vežbaju se komunikacijske veštine i sposobnost prihvatanja
Ni u drugim životnim situacijama kao što je vožnja u autobusu, mesto u pozorištu ili sutra u kancelariji, ne sediš uvek s onim s kim si zamislio. Počev od škole, raspored sedenja gde je pored nas neko s kim nemamo razvijen odnos, način je da vežbamo komunikaciju i učimo da se prilagodimo.
Omogućuje diferencijaciju
Učitelji poznaju svoje učenike i njihove potrebe. Zadat raspored sedenja podrazumeva odgovarajuća mesta za učenike s ponašanjima iz spektra ADD-a, za one koji slabije vide ili čuju ili imaju potrebu za učestalijim pokretima odnosno kretanjem. U mlađem uzrastu, tu su i učenici koji pišu različitom rukom, treba pripaziti da se levoruko i desnoruko dete usklade s obzirom na mesto sedenja.
Učitelju štedi korake
Ponekad je u odeljenju učenik za koga se podrazumeva da mu tokom časa morate više puta prići iz različitih razloga. Želite da sedi na mestu na kojem vam je taj pristup najprikladniji, kako biste to mogli što češće i bez prekida za ostale učenike da mu pomognete u tome što radi.
Pravedno je
Učenici doživljavaju da je tako pravedno. Ne moraju međusobno da raspravljaju i bore se za dominaciju, bez obzira na to da li je u fokusu njihovih želja reč o prvim ili zadnjim redovima u učionici.
Evidentno je ko nedostaje.
Već pri prvom pogledu na učionicu (i učenike, naravno), učitelj može prepoznati koje je mesto prazno i ko tog dana (ili časa) nedostaje.
Stvara nova prijateljstva.
Mnogima od nas se dogodilo da smo upoznali neke od svojih najboljih prijatelja tako što nam je dodeljeno da u đačkim danima sedimo zajedno.
Raspored sedenja može se, nekad i mora, menjati tokom godine. Možete od toga napraviti i pravu svečanost.
Bitno je da su i pojedinačne i zajedničke potrebe ispunjene i da se svi osećaju ugodno, da znaju zašto je nešto urađeno upravo tako kako jeste i da, s obzirom na raspored sedenja, ne postoje nikakve nedoumice i smetnje kako bi se glavne aktivnosti kojima smo u učionici posvećeni, mogle neometano sprovoditi.
Autor: Katrina Ayres, učiteljica i autor nekoliko izdanja na temu podučavanja
Priredila: A. Cvjetić
Izvor: awesometeachernation.com / skolskiportal.hr