Већина родитеља верује и нада се да су лепо васпитали децу. У највећем проблему је онај родитељ, који никада не сумња у то. Kолико је уопште могуће бити реалан и сагледати у потпуности понашање свог детета? Упоређивати са другом децом, може да буде метода, али прилично танка. Најбоље је посматрати своје дете у интеракцији са другима. Дететово понашање према другој деци и одраслима.
Ниједно дете није непомична слика која се константно влада онако како родитељи замишљају да би требало. Здрава деца би и требало да буду несташна. Ипак, неке границе постоје. Kоје су ваше границе и када вам бива жао што сте лепо васпитали децу?
У парку
Све време, од момента када дете прохода и почне самостално да се игра, добија лекције о дељењу ствари. То нормалним родитељима делује сасвим природно. Нека од новијих психолошких истраживања, говоре супротно, чак да је “терање” детата на дељење штетно за његов развој. Постоји извесна сумња у оваква истраживања да су потпомогнута или била финансирана од стране корпорација којима је у интересу да од надолазећих генерација стварају екстремне индивидуалце и добре потрошаче.
У парку је често могући сценарио да деца отимају играчке лепо васпитаној деци и не желе да их врате чак и када то родитељ затражи. Размажена деца, као и она којима се не може допрети до свести некада знају да буду веома иритантна. Поготово родитељу чије се дете понаша нормално. Деца која не препознају никога као ауторитет, стравична су за срести у стварном животу.
Удружени родитељи
Родитељи почну да се друже, јер су им се деца једном лепо играла у праку. Мач са пет оштрица, ситуација готово безизлазна. Учинило се родитељу који има бар релативно пристојно дете, како би им се деца баш могла лепо дружити. Kрене се у посете и у дружења, да би једном ослухнули дечију игру. Једно дете константо малтретира друго, шиканира га и на крају, физички нападне.
Докле трпети, поставља се питање, колико је дете осетљиво, да ли би требало допустити некоме да вам малтретира дете не би ли “очврсло”? Друга замка је дружење са родитељима и како им саопштити да им је дете насилно. Свако има праг толеранције за своје дете, па ћете сами одлучити када је доста. Срце каже свакој мами, шта треба, а шта не, да се дешава у животу њеног детета.
Искреност је крајња али и најбоља опција, прекид односа да дете не би трпело – сасвим је легитимно. За оне који мисле да је добро за њихову децу да очврсну, нека пролонгирају дружење. А родитељи који имају децу која малтретирају другу, нека се запитају где су погрешили!
“Вербални деликт”
Ваше дете је константно изложено самохвалисању неког другог детета, и осећа се инфериорно без обзира на своју ситуацију. Деца, чији родитељи себе нескромно кују у звезде и за најмању ствар коју учине, чиниће ту исту ствар од малих ногу. Ако сте дете лепо васпитали, и владате се нормално и здраво, оно ће исто тако без обзира на своју генијалност, знања и умећа, бити наметљиво само у правом тренутку. Ипак, ни мало није пријатно чути од свог детета да је тамо неко бољи и више зна, да је спретнији и паметнији. И то све само из разлога, што вас може повредити, инфериорност коју ваше дете због тога може да осећа. А реална ситуација може да буде потпуно супротна. Углавном деца од родитеља који су морално и интелектуално дегенерисани, бивају најагресивнија и посматрају свет из нереалне перспективе.
Извор: pasarella.rs