Jedno je pogrešiti i biti mlad, a nešto sasvim drugo dozvoliti sebi da svoju nastavnicu oboriš sa stolice, a pritom sve to snimiš “da ispadneš šmeker”.
Slažem se – svako ima pravo na grešku pa i taj učenik ali, ako već hoće da je šmeker i ako mu je krivo zbog toga, onda je trebalo da snimi i novi video u kojem kaže – “žao mi je što sam svoju nastavnicu oborio sa stolice jer to nije dobro i ne treba se tako ponašati. Krivo mi je što sam ispao bahat i što sam ponizio nastavnicu. Prihvatam posledice i apelujem na ostale da se tako ne ponašaju. Izvinjavam se još jednom.”.
Pa čak i da je nastavnica loša, rešenje nije poniziti je i praviti od nje predmet sprdnje.
Da je tako bilo, da je učenik nakon nemilog događaja snimio video u kojem se izvinio – stvari bi se preko noći stišale a momak bi pokazao da ume da bude “faca”. Ovako, bojim se da nije tako i treba mu jasno staviti do znanja da je tim njenim obaranjem zapravo oborio samog sebe.
Ja mu svakako želim da ima lep i uspešan život i da jednoga dana kaže – “bio sam mlad i imao momente gde sam radio neke totalno glupe stvari a zbog jedne me je posebno sramota”.
Sazrevanje je proces razvijanja samosvesti a, što rekoše i u ‘Grlom u jagode’ Banetu Bumbaru (kada je rešio da pobegne u Rio) – “to od čega bežiš, od toga se ne beži. To se pobeđuje”.
Najteže je zagledati se u sebe i shvatiti da, možda, nisi baš najispravniji. Bez toga, međutim, nema opcije za zrelost.
Autor: Ivan Vučković, filozof