Na današnji dan pre 53 godine u švajcarskom mestu Kisnahtu, svet je napustio poznati psiholog i psihijatar, tvorac kompleksne psihologije Karl Gustav Jung.
Studirao je medicinu u Bazelu gde se opredelio za specijalizaciju psihijatrije. Već u 25. godini je postao asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Blojlera, na njegovoj klinici za mentalne bolesti „Burghelcli“ u Cirihu.
Jung je doktorirao u 27. godini, a u 30. je postao docent na Ciriškom univerzitetu.
Rođen 1875. godine u bogatoj švajcarskoj porodici, sa ocem sveštenikom i majkom koja mu je obezbedila prva proučavanja duševnih problema, a posebno neuroze.
Ono što odlikuje rad ovog tvorca analitičke psihologije jeste da razlikuje dva sloja nesvesnog: lično i kolektivno.
Nesvesno je za Junga izvor mudrosti, a pored ličnog nesvesnog u duševnom životu ljudi važnu ulogu imaju nasleđeno i nadlično, odnosno kolektivno nesvesno.
Prema Jungu, čovek je kompleksno biće, seksualno i religijsko, nagonsko i duhovno, nesvesno i svesno, iracionalno i racionalno, a ličnost je određena prošlim događajima, kao i planiranjem budućnosti.
Takođe, treba spomenuti i učenje Junga o tipovima ličnosti i njegovu klasifikaciju ljudi, a to je prema dominantom stavu ili orijentaciji libida na ekstravertni i introvertni tip, kao i prema dominantnoj psihičkoj funkciji na intuitivni, misaoni, osećajni i senzitivni tip.
San je poruka našeg nesvesnog nama samima
Ono što je interesantno u radu ovog psihijatra je njegovo tumačenje snova. Jung je smatrao da je san poruka koju naše nesvesno šalje nama samima. Onaj ko shvati tu poruku ličnog i kolektivnog nesvesnog, može bolje razumeti svoje pravo sadašnje psihičko stanje, ali može pretpostaviti šta ga čeka u budućnosti, smatrao je Jung.
On je rekao da se u kolektivnom nesvesnom nalazi duhovno iskustvo hiljade generacija naših predaka, i da je neophodno upoznati te sadržaje. Međutim, smatrao je da to može biti i opasno, tragično a, ponekada, i kobno.
Jungova psihologija dala je značajne rezultate i u interpretaciji mitoloških i religijskih simbola. Njegova dela imaju snažan uticaj u mnogim područjima kulturnog stvaralaštva.
Rad i istraživanje Karla Gustava Junga je obimno, a o tome svedoče brojne knjige i studije koje je za sobom ostavio i koje su o njemu pisali drugi.
Mudre misli Karla Gustava Junga
Mi ne možemo ništa promeniti, sve dok to ne prihvatimo.
Ništa po čoveka nije gore nego da bude potpuno shvaćen.
Zdrav čovek ne muči druge. Oni koji su mučeni po principu se pretvaraju u mučitelje.
Ne mogu reći za sebe da verujem. JA ZNAM. Imao sam to iskustvo da budem obuzet nečim što je mnogo jače od mene, nečim što ljudi nazivaju bogom.
Sve što nas iritira kod drugih može nas dovesti do shvatanja nas samih.
Tvoja vizija će postati jasna tek kada pogledaš u svoje srce. Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Osuda ne oslobađa, već guši.
Ako čovjek ne razumije drugu osobu, on će težiti da je smatra budalom.
Ako postoji bilo šta što bismo željeli da promenimo u našem detetu, prvo bismo trebali ispitati i videti, da to nije nešto što trebamo promeniti u nama samima.
Žalosna je istina da se čovekov život zbiljski sastoji od sklopa nepomirljivih suprotnosti – dana i noći, rođenja i smrti, sreće i nesreće, dobra i zla. Mi čak nismo ni sigurni da će jedna prevagnuti nad drugom, da će dobro nadvladati zlo, a radost suzbiti patnju.