Međunarodni dan levorukih se, od 1976. godine, obeležava svake godine 13. avgusta. Dakle, punih pola veka. Osnivač, Din R. Kembel, osnovao je organizaciju Left – Handers International, na svoj rođendan. Te godine, 13. avgust je bio petak pa se osnivač dosetio da iskoristi i priču o sujeverju za broj 13 i kroz šalu razbije mitove da levoruki ljudi donose lošu sreću.
Mitovi su ostali davno iza nas, ali levoruki ljudi se i danas susreću sa raznim preprekama, svakodnevno, jer je svet dizajniran za desnoruke, dok su potrebe levorukih gotovo potpuno zanemarene.
Da li ste nekad razmišljali o izazovima sa kojima se susreću levoruki?
Gotovo svi uređaji za domaćinstvo su dizajniri za desnoruke. Mašine u fabrikama takođe, sigurnosni tasteri, ručice za pokretanje ili zaustavljanje, prekidači, štitnici, npr. na testerama i cirkularima, nisu prilagođeni levorukima. Zbog toga se odrasli levoruki ljudi koji rade na fabričkim mašinama, statistički češće povređuju. Vožnja auta je isto izazov, posebno parkiranje unazad, ali se levoruki u svemu snalaze.
Od malih nogu je važno da roditelji, potom vaspitači, učitelji i nastavnici znaju kako da prilagode prostor, igru, sedenje, kao i da menjaju način rada sa levorukom decom.
Otprilike do kraja 20. veka roditelji i nastavnici su decu strogo primoravali da pišu desnom rukom. Danas je nedopustivo detetu vezati levu ruku i primoravati ga da koristi desnu, što je nekad bila praksa, bez obzira na detetova osećanja.
Nema mnogo dokaza o levorukima kroz istoriju baš iz razloga što to nije bilo dozvoljeno. Iako imaju poteškoće, oni su posebno nadareni i uspešni. Zbog jedinstvene organizacije mozga, prenos informacija između leve i desne hemisfere kod njih je za nijansu brži. Istorija pamti mnogo levorukih genijalaca, a među njima su Nikola Tesla, Mika Alas, Albert Ajnštajn, Mikelanđelo, Marija Kiri, Leonardo da Vinči, Čarli Čaplin, Betoven. Odlični su sportisti, posebno u tenisu, stonom tenisu i boksu gde su ”opasni protivnici” jer njihovi udarci dolaze iz neočekivanog ugla.
U porodici od ranih dana, kada roditelji primete ovu posebnost, moraju biti podrška i prilagođavati svet svom levorukom detetu. Deci će se olakšati ako im se ”na ruku” stavi pribor za jelo, četkica za zube, obuća, igračke, sedište u autu…
U vrtiću je slično, ali bi trebalo pomoći oko stavljanja pribora za crtanje, korišćenje makaza, stavljanje patofni sa određenje strane krevetića.
Najveći izazovi nastaju polaskom u školu. U školskoj klupi učenik bi trebalo uvek da sedi levo od druga kako se ne bi sudarali pri pisanju. Pišući s leva na desno, levoruki prekrivaju tekst koji su napisali. To dovodi do plavih prstiju i razmazane sveske. Da bi videli šta su zapisali, često i u nedostatku vremena, krive ruku u obliku kuke što zamara zglob i stvaraju ”sindrom zamrljane šake”.
Bitna, a teška za učenje, jeste i veština vezivanja pertli. Savet roditeljima je da dete pri učenju bude suprotno okrenuto od njih, jer mnoge stvari uče i posmatraju kao ”u ogledalu” ili da se za ovo ili mnoge druge veštine, roditelji potrude da ih rade levom rukom. Takođe je važno na vreme savladati korišćenje makaza, što neki skoro celog života ne savladaju u potpunosti, potom držanje olovke, pribora za jelo, na svoj način vožnju trotineta i bicikla.
Kada čujemo da neko kaže ”Ustao sam na levu nogu”, ali i ”Ti si moja desna ruka” setimo se da su ovo izreke zvuče kao uvreda za one koji ne koriste desnu ruku.
Današnja istraživanja pokazuju da su levoruki napredni đaci u školi, a potom uspešni studenti, kasnije doktori, muzičari, umetnici…
Dragi roditelji i nastavnici, kao i drugari, vršnjaci, neka ovaj 13. avgust bude dan kada ćete pokazati malo više razumevanja za levoruke stanovnike sveta. Danas, makar na 5 minuta pokušajte da više koristite levu ruku.
Otključajte, zaključajte i otvorite vrata, kuće ili auta, vežite pertle, isecite papir ili izazovnije tkaninu makazama. Koristite mikser, mame neka levom rukom kuvaju kafu, sipaju i šolju drže levom rukom. Ako vam ovo ne bude teško, pred spavanje operite zube kao levoruki, shvatićete da nije baš lako.
Podeliću sa vama i moje lično iskustvo, nadam se da nekome može biti od koristi. Kao majka levorukog dečaka, prateći njegov razvoj i pomažući mu da savlada svakodnevne prepreke, uvidela sam da i sama počinjem da koristim levu ruku za mnoge radnje. Učeći njega, zapravo sam vežbala svoj mozak i sada mnoge funkcije podjednako obavljam obema rukama.
Jedna od zanimljivosti iz moje učionice: Kao učiteljica, danas u radu sa decom primećujem neverovatnu promenu kod sebe. Uz sina sam toliko razvila levu ruku, da mi se dešava da na školskoj tabli često istvoremeno obema rukama crtam ili pišem. Kod đaka (a i sebe same) često izazovem smeh ili čuđenje, a zapravo je to dokaz da vežbanjem, razumevanjem i učenjem možemo pomerati sopstvene granice.
Kada vam se sledeći put učini da su prepreke pred vama prevelike, setite se levorukih ljudi – oni su dokaz da se u svetu koji nije skrojen po vašoj meri može živeti, stvarati i pobeđivati svakoga dana.
Autor: Dobrinka Nikolić, učiteljica iz Aranđelovca