Данас је лако бити родитељ. Само укључиш комп, изгуглаш – оп – ето идеја за активности. Док ти се дете бацака по поду, на свом смартфону брзо куцкаш – штарадитикаддетехистерише.цом. Рецепти за кашице, табеле, нацрти, графикони, јер ко ће у глави држати шта све може да се једе и скува осмомесечној беби. Куда за викенд, како се обући, које нове методе препоручују научници, све је ту, надохват руке. Да ли је дете које одбија послушност размажено или карактерно по новим схватањима? Да ли је батина ок или није? Да ли је батина варјача, каиш или мало само пљус руком? Зашто није ок рећи детету: “шта си радио у вртићу”, у шеснаест тачака, са примером десет катастрофалних последица родитељске непромишљености. Решите кратак тест и сазнајте колико сте лош родитељ на скали од “потпуно” до “нема ти помоћи”.
Данас није лако бити родитељ. Никада више текстова, блогова, књига, теорија, савета, школа, подела, критика. Некада је највећи проблем била докона комшиница која цокће јер детету нисте ставили капу на 25 степени. Данас вас спаљују на ломачи ако детету дате батат пре киное. Чоколаду и плазму нико не даје, то спада у теже прекршаје. Шта не смемо рећи детету, који ће наши поступци изазвати код њега трајне последице и фрустрације, због којих ће све наших грехова и пропуста наше дете испаштати, удаљити се од нас и постати – у најгорем случају – наша слика и прилика, све је то данас надохват руке.
Данас, кажу стручњаци, не смете рећи детету – не плачи. То потискује његову потребу да спозна све своје емоције. Данас му не смете рећи да није добар. Не смете му ни случајно показати да сте нервозни, уморни, љути. Ви сте стуб, узор, пример, ви сте огледало, алфа и омега. А алфа и омега не смеју да оману иначе оде све у пропаст.
Где је решење? Како сам себи помоћи? Читати се, информисати, али не скренути с ума. Усвајати критички, размишљати, селективно примењивати. Не оптерећивати се формом.
Не говорим детету да не плаче јер ми здрав разум каже да то није ок. Иако ме некад јако фрустрира плакање. Али му исто тако кажем – “не плачи, душо, мама је ту”. “Не плачи, не буди тужан јер је мени жао кад си тужан”. Не говорим детету да није добро. Али и те како му кажем кад се не понаша лепо, кад погреши, радимо на томе да грешке исправи, да се извини, да буде свестан себе, својих поступака и њихових последица. Трудим се да будем максимално стрпљива и увек на располагању, али му понекад искрено и отворено покажем да сам уморна и нервозна. И сматрам то хиљаду пута здравијим окружењем од насилног пресабирања да ли ће то што је видео маму у минус фази утицати на његов поглед на живот и свет. Трудим се да се здраво храни, али на рођенданима се наждере смокија и кекса ко гладна година. Трудим се да се здраво храни, али некад ме мрзи да кувам па му дам кифлице и јогурт за вечеру два дана заредом. Водим рачуна о његовим емоцијама и потребама, али тражим да и он постаје свестан мојих. Узмем гриз његовог сендвича ако ми се једе и тиме га расплачем. Али га учим да није сам на свету и да се ствари деле, да се храна нуди и другима, да није једини и да се остатак света не врти око њега. А наш свет се врти око њега.
Данас није лако бити родитељ. Сваки, али баш сваки аспект родитељства нашао се под лупом, био је предмет студије, истраживања и има свој сајт, блог, тему на форуму. Као књишки мољац, сматрам да је доступност информација супер, али као неко ко се у тим информацијама губио па налазио, закључујем да се, обрни-окрени, на крају сви вратимо неком свом осећају, нађемо меру и будемо оно што јесмо, пре или касније. А боље пре него касније.
Никада и није било лако бити родитељ. Било да вам комшилук и бабе из супермаркета одгајају децу и пуне мозак саветима, или су их заменили родитељски портали и блогови попут овог – тешко је и захтевно, напорно и предивно. Гледајте у своје дете и ако вас увече, кад га успавате, гризе савест – не брините, на правом сте путу.
Извор: carapice.com