Danas je lako biti roditelj. Samo uključiš komp, izguglaš – op – eto ideja za aktivnosti. Dok ti se dete bacaka po podu, na svom smartfonu brzo kuckaš – štaraditikaddetehisteriše.com. Recepti za kašice, tabele, nacrti, grafikoni, jer ko će u glavi držati šta sve može da se jede i skuva osmomesečnoj bebi. Kuda za vikend, kako se obući, koje nove metode preporučuju naučnici, sve je tu, nadohvat ruke. Da li je dete koje odbija poslušnost razmaženo ili karakterno po novim shvatanjima? Da li je batina ok ili nije? Da li je batina varjača, kaiš ili malo samo pljus rukom? Zašto nije ok reći detetu: “šta si radio u vrtiću”, u šesnaest tačaka, sa primerom deset katastrofalnih posledica roditeljske nepromišljenosti. Rešite kratak test i saznajte koliko ste loš roditelj na skali od “potpuno” do “nema ti pomoći”.
Danas nije lako biti roditelj. Nikada više tekstova, blogova, knjiga, teorija, saveta, škola, podela, kritika. Nekada je najveći problem bila dokona komšinica koja cokće jer detetu niste stavili kapu na 25 stepeni. Danas vas spaljuju na lomači ako detetu date batat pre kinoe. Čokoladu i plazmu niko ne daje, to spada u teže prekršaje. Šta ne smemo reći detetu, koji će naši postupci izazvati kod njega trajne posledice i frustracije, zbog kojih će sve naših grehova i propusta naše dete ispaštati, udaljiti se od nas i postati – u najgorem slučaju – naša slika i prilika, sve je to danas nadohvat ruke.
Danas, kažu stručnjaci, ne smete reći detetu – ne plači. To potiskuje njegovu potrebu da spozna sve svoje emocije. Danas mu ne smete reći da nije dobar. Ne smete mu ni slučajno pokazati da ste nervozni, umorni, ljuti. Vi ste stub, uzor, primer, vi ste ogledalo, alfa i omega. A alfa i omega ne smeju da omanu inače ode sve u propast.
Gde je rešenje? Kako sam sebi pomoći? Čitati se, informisati, ali ne skrenuti s uma. Usvajati kritički, razmišljati, selektivno primenjivati. Ne opterećivati se formom.
Ne govorim detetu da ne plače jer mi zdrav razum kaže da to nije ok. Iako me nekad jako frustrira plakanje. Ali mu isto tako kažem – “ne plači, dušo, mama je tu”. “Ne plači, ne budi tužan jer je meni žao kad si tužan”. Ne govorim detetu da nije dobro. Ali i te kako mu kažem kad se ne ponaša lepo, kad pogreši, radimo na tome da greške ispravi, da se izvini, da bude svestan sebe, svojih postupaka i njihovih posledica. Trudim se da budem maksimalno strpljiva i uvek na raspolaganju, ali mu ponekad iskreno i otvoreno pokažem da sam umorna i nervozna. I smatram to hiljadu puta zdravijim okruženjem od nasilnog presabiranja da li će to što je video mamu u minus fazi uticati na njegov pogled na život i svet. Trudim se da se zdravo hrani, ali na rođendanima se naždere smokija i keksa ko gladna godina. Trudim se da se zdravo hrani, ali nekad me mrzi da kuvam pa mu dam kiflice i jogurt za večeru dva dana zaredom. Vodim računa o njegovim emocijama i potrebama, ali tražim da i on postaje svestan mojih. Uzmem griz njegovog sendviča ako mi se jede i time ga rasplačem. Ali ga učim da nije sam na svetu i da se stvari dele, da se hrana nudi i drugima, da nije jedini i da se ostatak sveta ne vrti oko njega. A naš svet se vrti oko njega.
Danas nije lako biti roditelj. Svaki, ali baš svaki aspekt roditeljstva našao se pod lupom, bio je predmet studije, istraživanja i ima svoj sajt, blog, temu na forumu. Kao knjiški moljac, smatram da je dostupnost informacija super, ali kao neko ko se u tim informacijama gubio pa nalazio, zaključujem da se, obrni-okreni, na kraju svi vratimo nekom svom osećaju, nađemo meru i budemo ono što jesmo, pre ili kasnije. A bolje pre nego kasnije.
Nikada i nije bilo lako biti roditelj. Bilo da vam komšiluk i babe iz supermarketa odgajaju decu i pune mozak savetima, ili su ih zamenili roditeljski portali i blogovi poput ovog – teško je i zahtevno, naporno i predivno. Gledajte u svoje dete i ako vas uveče, kad ga uspavate, grize savest – ne brinite, na pravom ste putu.
Izvor: carapice.com