Да ли сте имали прилику да слушате разговор двоје или више тинејџера, у последње време? Ако јесте, кладимо се да је то учинило да се осећате прилично старо. Генерација Алфа, она којој припадају сви рођени после 2006. године, користи велики број речи које је њиховим родитељима (а о бакама и декама да не говоримо) тешко да разумеју. Неке од њих су симпатичне, на неке ћете можда заколутати очима, а има оних које су увредљиве.
Када смо наше пратиоце на Инстаграму и Фејзбуку замолили да нам кажу које то термине користе њихова деца и шта они значе, одговори које смо добили су (у најмању руку) занимљиви.
Било је и оних који су згрожени речником данашњих тинејџера те сматрају да такав говор треба у корену сасећи. Ми мислимо да то није ни могуће ни паметно јер све што постижемо јесте да се деца удаље од нас. Уместо тога, било би добро да покушамо да разумемо њихов свет јер ћемо тако боље разумети и њих саме.
Ево, зато, једног мини речника за чију тачност, разумећете, не можемо да гарантујемо. Извор су родитељи, тетке, наставници тинејџера који су се за нас мало распитали.
Речник мање познатих речи и израза
Кидара – млађе дете (од оног ко га тако ословљава), клинац, балавац (од енг. Kid)
(Ако сте мислили да је кидара неко ко је добар у нечему, па зато „кида“, није. То је „кидалица“)
Нубара – почетник у нечему, аматер, новајлија (од енг. Newbie)
Олдара – матор (од енг. Old)
Решити неког – када га „поклопите“, оставите без аргумената
Сигма – ултимативни комплимент. Неко ко је цар, ауторитет. Онај ко решава друге (види претходну реч)
Кринџ – Ако вам дете каже да сте кринџ, то у најкраћем значи да га бламирате.
GigaChad – неко ко је баш јако мишићав.
Пренк – пошалица, намештаљка (не у смислу да неком наудите, већ да га пређете)
Флексовати се – хвалисати се.
Гасер – позер
Цитер – лажов, варалица.
Риз, ризлер – неко са харизмом, неко ко уме да флертује. (енг. Rizz)
Скибиди – врло широк појам, од нечега баш лошег и без везе, до тога да је нешто кул. Не питајте, није ни нама јасно.
Скибиди Охајо риз – рекли бисте да је то нешто супер јер у себи садржи риз, али не бисте били у праву. То је неко ко нема појма да флертује, чудак.
Мид – неко ко је осредњи (од енг. Middle).
Спаљен – баш ружан израз, односи се на неког коме се жели рећи да је „без мозга“
Слеј – кад неко нешто феноменално носи, супер му стоји (енг. slay)
Smash / pass – Ако је девојци неки дечко pass, значи да јој се не допада, ако је smash, онда јој се свиђа. Важи и за дечаке у односу на девојке.
Гоустовати – нестати, испарити (од енг. Goust = дух)
Mјуинг – Ово сте скоро сигурно приметили да клинци раде. То је покрет руком где прво преко усана ставе кажипрст, као знак за тишину, а онда повуку прст низ јагодичну кост, од уха до браде. Истовремено, језик им је залепљен за непце. Као, вежбају јагодичну линију, те стога не могу да причају. Укратко, начин да вам кажу да не могу (неће) да вам у том моменту одговоре на неко питање. (енг. Mewing)
Јапа – неко ко прича пуно и прича без везе
Дрифтање – оно кад нагло кочите, па шкрипи све
Скраћенице упозорења у порукама
POS – Parents Over Shoulder, родитељи изнад рамена
P911 – Упозорење на родитеља
CD9 – Code 9, родитељ у близини
5 – Причекај неколико минута, родитељ у соби
55 – Ваздух чист.
AITR – Adult In The Room, одрасли у просторији
NPC (non-playable character) – неко небитан
НГБС – не губи се
ВЧРС – вечерас
НМГ – не могу
Нисмо, сасвим сигурно, успели све да обухватимо, па вас позивамо да коментаришете и помогнете нам да допунимо ову базу речи. Родитељи тинејџера широм региона биће вам захвални.
sigma rizz gyat
Сложићу се да је у неку руку, корисно знати шта то деца поручују у нама непознатим речима, а и скраћеницама.
Но, било би корисније разумети, зашто су деца тако олако прихватила скраћенице енглеских , али и наших речи. Притом, те скраћенице нису увек смислене,често су подругљиве, указују на то да деца желе брзину у комуникацији, односно, формалну комуникацију, у којој се отаљава и у што краћем времену, даје одговор на нешто.
Нажалост, ми се оваквим стварима бавимо као последицама, не тражећи одговор на питање, откуда нас је то снашло, када је наш језик богат, имамо толико народних речи и пошалица, архаичног и вишезначног начина изражавања, да нам заиста нису потребне никакве „новонормалне“ скраћенице и језичке измишљотине, које ето млади, радо прихватају и користе. Стога, пре свега, ваља се запитати, зашто је то тако.
Беше то 2001 година, када је Добрица Ерић, говорио на некој трибини и упозоравао, на намеру западних протагониста новог светског поретка, да се између осталог, да и суво злато, како би се омладина преумила и покорила. Таксативно је набрајао, шта је објавио неки амерички часопис. Иде време, иду реализaције свега зацртаног, што кроз законодавство, што кроз медије, што кроз невладине организације. Деведесетих година прошлог века, у породицу, школу и предшколске установе, уводи се програм плишаног васпитања. Шаргарепа је заменила штап, условљавање ума је постало главно оруђе у рукама“ добронамерног“ запада, јер је у исто време заживела и блага принуда. Значи, не смемо га тући, ачи смемо одузети обећано. Куд ћеш горе казне, ако је дете у очекивању награде, а ми му је ускратимо.
Приде, у савременој породици, у четири зида, виртуелна гувернанта, постала је прави васпитач, заменила је родитеље. По садржају који су нудили медији, дете, а и одрастао, наслојавало је страхове, развијало агресију или аутоагресију, постајало похлепно и захтевно, лењо и мрзовољно, а напето, неспремно за живот и свет у који је дошло.
Када су такви модели искривили изворну и здраву природу детета, посежемо за вербализмом и празном причом, коју нема ко да чује. Пас лаје, караван, пролази.
И тако, још једна емоција страда, па се изворна туга наслоји и угрози вољу, Богом дану, за радом, за радовањем, за игром, за дружењем и самим животом.
Тако ослабљено и напето дете- човек, на менталном и емоционалном нивоу, није сачувало своју изворну природу, има имитаторски ум и потребу да се идентификује са лошом већином, па са лакоћом прихвата све што је искривљено, а по њиховом схватању ин.
Професорка Новковић, мисионарила је за живота деценијама и дала свеколике одговоре на спорна питања. Нажалост, још није време за њено дело, али је време да свако од нас разуме одакле ветар дува, да спречимо, уместо што лечимо.
Sve je baš tako!
jezik je sistem.
jezik je promenljiv sistem.
sudbina većine jezika je da izumru.
ni vi povazdan ne bašibozlučite mesto da se plajvaza latite.
drugim rečima svaka generacija sa svojim varvarizmima. sad je ro engleski. sutra će biti kineski.
u kontekstu istorijske lingvistike potpuno nebitno.
Porodicni bukvar ❤️citati iznova i iznova. Jer savest i intuicija ne dozvoljava drugacije vaspitavati decu
Исправила бих само да је значење израза ‘smash’ и ‘pass’ обрнуто – ‘smash’ би значило да се нпр. девојци неки момак допада, а ‘pass’ да нема шанси код ње. 🙂
Polu pismena osoba je pisala ovo sa oskudnim znanjem engleskog jezika.
Nije goust- duh, nego ghost
Nije citer, nego čiter, od reči cheater
Pola ovih reči baš i nije najbolje objašnjeno, tako da će roditelji svejedno svojoj deci biti krindž…
Нисте ви здрави
chatgpt ahhh članak
P.S. Svaka čast Miri Milošević koja piše romane i pljuje zapad u 3 uveče.
НПЦ-еви састављали списак и нису прихватали коректуре на Фејзбук објави, није ни чудо, миленијалци и старији родитељи неће ни да чују неког млађег да их заправо уведе у интернет мим културу.