Kад чујем реченицу „МЕНЕ МОЈА ДЕЦА НЕ ЛАЖУ“, мој регуларни притисак 90/60 скочи на 140/90!

јул 11, 2019

ДЕЦА НЕ ЛАЖУ!

Колико пута сте у животу изговорили ову реченицу?
„МЕНЕ МОЈА ДЕЦА НЕ ЛАЖУ!“ Некад с нагласком на „мене“. Некад с нагласком на „моја деца“. Али, да не лажу – не лажу!

Ако МЕНЕ не лажу, значи да је дозвољено да лажу неког другог. Реченица у којој је нагласак на речи „мене“ говори о мени. О мени као родитељу, о мени као особи од поверења. МЕНЕ моја деца не лажу.

Ја сам диивна мајка, васпитала сам их тако да им је дозвољено да слажу, било кога, али мене – ЈОК!

Уколико МОЈА ДЕЦА не лажу, то имплицира да лажу нека друга деца. Штоно јес’, туђа деца оће да слажу, и то почесто! Али МОЈА… НЕ!

И ово ми је све нормално, и све океј. Моја деца не лажу мене, али, ја лажем своје родитеље и даље. Лажем их колики ми је дуг за струју, лажем да сам добро и кад нисам, лажем да смо се истрошили кад хоћу да ми помогну с мало своје пензије, лажем да смо у одличној финансијској ситуацији кад видим да су они у були…

Лагала сам и да су „неки тамо“ ишли на ноћно купање док сам као ђак била преко извиђача на мору. Неки су и пушили иза школе док сам ја била ђак. Неки и правили журку док су били код другарице на ноћном учењу пред контролни.

Ја нисам. Ако питате моје родитеље, ја сам пропушила на сопственој свадби, на ноћно купање ишла тек кад сам завршила факултет. А на журке ваљда нисам ни ишла, само сам се убијала учећи ноћу код другарица које су у исто време биле код мене на штребању.

Али, одговорно тврдим – МОЈА деца МЕНЕ никад нису слагала!

Нису имали од кога да науче да лажу.

Они никад нису први започели тучу. Никад не би попили пиво, да их мангупи лажљиви нису навукли! Нису никад ишли на журку да ја не знам. Увек су поштено учили код Миљана и Милоша.

И сад уче ноћу у ,,Матици српској“, лепо су ми, искрено, рекли да је читаоница отворена ноћу за те којима је лакше да ноћу уче. Они не морају мене да лажу за Матицу као што сам ја лагала своје. Сад је стварно читаоница отворена ноћу, рекла ми МОЈА ДЕЦА. А тамо у читаоници неки пуше, неваљалци, зато се моја деца осете на дуван кад дођу с тог ноћног учења! Неколико пута је неко у читаоници просуо и пиће на њих, па су се и на алкохол осетили, не својом кривицом, јадници!

Нисам ја као друге маме, да гајим илузије о својој деци! Ја ЗНАМ да су моја деца безгрешна!

Има неких мама које неће да признају да их деца слажу понекад. Замислите ви то! Њихова деца увече оду у кафић, пуше и пију алкохол! И уместо да уче у читаоници, иду у кладионицу! Оне уопште не знају све о својој деци, као што ја знам све о својој.

Па, дообро, нису све маме тако пожртвоване као ја. Нису све маме научиле децу да говоре истину. Једна сам од ретких, и тиме се поносим. У ствари, једина сам таква, јер, приметила сам да сва друга деца лажу своје родитеље.

Ех, нема свако дете срећу да сам му баш ЈА мајка!

П.С. Ако читајући овај текст пронађете било какву сличност са собом, знајте да је написан тенденциозно и пакосно! Искрена сам кад ово кажем. Тенденциозно и пакосно!

Јер, кад чујем реченицу „МЕНЕ МОЈА ДЕЦА НЕ ЛАЖУ“, мој регуларни притисак 90/60 скочи на 140/90!

Па сад, само покушајте да изговорите то у мом присуству!

Чик, ако смете!

Ивана Бошњак Бошњак
(Захваљујем се свом колеги Срђану Илијеву, који ме је наговорио да ово запишем)

dnevnikjedneuciteljice.wordpress.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама