Енглеско искуство и примери
Ниво радног оптерећења учитеља не побољшава школе, него уништава животе
Kоличина радних обавеза учитеља постаје штетна за наш систем, каже један од водећих енглеских педагога. У разговору са једним колегом овог месеца, он је нагласио да је ово посебно тешка година за едукацију.
Другим речима, он је заправо само поновио оно што хиљаде учитеља широм света заиста мисле када је рекао да не успева да одржи корак с оним што се од њега очекује.
Рекао је да и даље воли да ради са ученицима, али то је сад увелико изгубљено у свему ономе „осталом“. Радно оптерећење је, упркос законима, постало све веће.
Сад посећујем различите школе редовно, да, различите школе, али учитељи свуда говоре једну те исту ствар: Не можемо наставити овако.
Недавно истраживање у којем је учествовало 4000 учитеља подржава тај став. Чак 82% испитаника рекло је да не може да се носи са радним оптерећењем.
Недавни извештај открива да учитељи у Енглеској раде више сати од већине колега у другим земљама, док петина учитеља у Енглеској ради чак 60 или више сати недељно.
Зашто не можемо да схватимо да је то једноставно неиздрживо?
То има следећи ефекат на стање учитеља – 73% оних који су учествовали у истраживању рекло је да све то има последице на њихово здравље.
Где је нестала она тежња за равнотежом између посла и приватног живота?
НЕДАВНО ДОНЕШЕНА „ПОВЕЉА О ПРАВЕДНОМ РАДНОМ ОПТЕРЕЋЕЊУ“, коју је предложио Ноттингхамов одбор за побољшање образовања, сугерише да учитељи не би требао да раде више од два сата од времена које им је уговором одређено.
Одбор је такође предложио висококвалитетне радне шеме које би помогле у смањењу сати проведених на непотребно планирање.
Осим тих врло разумних идеја, предложена је и јасна политика о томе који ученички рад би се требао оцењивати, а који не би.
Уз све наведено, такође би требала у свакој установи да постоји годишња евалуација радних политика и пракси.
Проблем код идеја попут ових јесте да их је врло тешко реализовати.
„Сви су толико забринути да мислимо како би све то оцењивање и планирање заправо треба да буду од користи деци. Имамо учитеље који мисле да, ако сваке ноћи не проведу три сата на оцењивање, тада не раде добро свој посао.“
• То мора престати.
Учитељи су досегнули тачку у којој ниво радних обавеза постаје штетна за наш систем. Деца немају никакве користи од преморених учитеља. Овај ниво рада не побољшава школе, него уништава животе.
Ове године пораст у радном оптерећењу још једном није резултирао повишицом која би била размерна послу. Повишица од 1% може постићи само то да се учитељи осећају подцењено.
Све то може само погоршати кризу запошљавања.
Можда ће следећа година бити та у којој ће се мање пукотине у систему коначно проширити и створити потрес који сви чекамо већ неко време.
Шта ће од свега тога добити наши ученици?
Приредила Слађана Пантовић
Извор: skolskiportal.hr/ tes.com