Деца из породица у којима влада тежа ситуација, чешће психички обољевају од својих вршњака. Лекари и психолози зато сада захтевају више контроле и бољу медицинску бригу и старање.
Кевин или Жаклин који одрастају у једном насељу солитера у предграђу Бохума пре ће се психички разболети од на пример Ли-Софи или Максимилијана који живе у породичној кући у Хамбургу. Иако та тврдња звучи као обичан клише или чак предрасуда, најновија истраживања је, међутим, потврђују. То у суштини само по себи и није ништа ново. Наиме, истраживања већ деценијама показују да психичко стање и стабилност деце у великој мери зависи од околине у којој одрастају као и о социјалном статусу родитеља. Око 32 одсто деце код којих је установљен неки психички поремећај, потичу из породице у којој су родитељи слабо образовани и мало зарађују. Код деце која одрастају у бољестојећим породицама и чији су родитељи високо образовани, могућност неког психичког поремећаја износи само 16 одсто. Те бројке произлазе из студије о здрављу деце коју је 2007. године спровео Институт „Роберт Кох“.
Немачко друштво за медицинску заштиту деце и младих сада, међутим, на основу све алармантнијих резултата истраживања, упозорава и захтева што хитније промене. „Уколико у некој породици има проблема и потешкоћа, то ће се одразити и на децу. При том је сасвим свеједно да ли је реч о финансијским или социјалним проблемима или пак лошим међусобним односом родитеља. Деца развијају симптоме ситуације у којој живе“, каже генерални секретар тог Друштва, Карл-Јозеф Есер. Он додаје да се ситуација у последње време све више погоршава, те да све више деце показују проблеме чији су заправо „кривци“ родитељи.
Споменуто Друштво је зато недавно развило нове концепте који би требало да допринесу коначном и брзом решавању те ситуације. „При том лекари играју велику улогу, будући да би они проблеме са којима се суочавају деца требало врло рано да препознају. Она ионако морају редовно на систематске прегледе па је то заправо прилика за лекаре да на време установе да ли се неко дете добро развија или не. Ти прегледи су додуше обавезни само у неким савезним покрајинама, али и у онима где то није случај, учитељи, као и родитељи, требало би да воде рачуна о томе да децу редовно прегледа лекар“, каже Есер. Он додаје да се током тих прегледа брзо може установити да ли неко дете показује одређене проблеме у развоју или не. „У зависности од тога можемо да информишемо родитеље и препоручимо даљу помоћ; на пример логопеде или породичне психотерапеуте“, објашњава Есер.
Скривени проблеми и недостаци
Деца из проблематичних породица врло често показују одређене поремећаје у развоју. „Она на пример касније почињу да ходају и говорити, чешће су агресивна или пак изузетно тиха. Исто тако, та деца чешће болују од прекомерне тежине с обзиром на то да се родитељи не баве много темом здраве исхране. С тим у вези треба нагласити да она чешће болују од недостатка витамина Д или пак гвожђа у крви“, објашњава Есер.