Isuviše često ćemo čuti ili pročitati kako bi svako od nas trebalo da pronađe i čuva dete u sebi. Kako je važno da decu razumemo. “Budite onakav roditelj kakav vam je bio potreban kad ste bili dete”, kažu. Ipak, pritisnuti svakodnevicom, to zaboravljamo.
Danas, kada se obeležava Međunarodni dan deteta, nastavnica srpskog jezika Maja Radović rešila je da uradi za svoje đake nešto posebno. Dobili su zadatak da napišu sastav na temu “Da sam ja roditelj”. Njihovi odgovori osvešćuju i razočaravaju.
Evo šta su rekli.
Stalno bih razgovarao sa njima.
Ne bih bio ljut kada se vrate sa lošom ocenom iz škole.
Naučila bih je da se ne nervira zbog sitnica.
Ne bih ih upoređivao sa drugom decom.
Neću ih terati da treniraju sport koji ne žele.
Treba im pokazati svojim primerom lepo ponašanje.
Znali bi u svakom trenutku da sam tu za njih.
Ljutio bih se samo kada bi me slagali.
Izbegavao bih svađe sa njihovom majkom.
Bila bih smirena.
Želeo bih da znam šta ga muči.
Neću dozvoliti da se oseća manje vrednim.
Ne bih davao nagrade za ocenu.
Učila bih ih da budu ponosni jedni na druge.
Sam bih im pravio užinu.
Moramo znati da jedni drugima oprostimo.
Ne bih im dozvolio da vređaju i omalovažavaju drugu decu.
Jedva bih čekao da dođu iz škole da gledamo filmove i igramo društvene igre.
Pričaću im kako je bilo u moje vreme.
Trudiću se da stekne poverenje u mene i da zna da može sve da mi kaže.
Pustiću ga da istražuje.
Shvatao bih dečije probleme ozbiljno.
Ne bih bio lenj.
Vodiću ih u park svaki dan.
Poklonio bih im svoje vreme.
Ne bih bio previše popustljiv.
Ne želim da u njegovim očima budem stroga mama.
Da li vam ovi odgovori nešto govore? Da li ste se, čitajući ih, zapitali: “Šta bi reklo moje dete”?
Kako nam je objasnila nastavnica Maja, sastavi njenih učenika će biti spakovani u koverte na kojima će biti ispisana imena i današnji datum.
“Zamoliću ih da koverte otvore za jedno dvadeset, trideset godina. I to će biti nešto najvrednije što će pokloniti svojoj deci.” – kaže Maja.