Roditelji uglavnom misle da znaju šta se dešava s njihovim detetom u školi, počevši od momenta kada dete uđe u školu, do momenta kada stigne kući.
Međutim, domaći i školski rad, odmori, kontrolni zadaci i ostale stvari vezane za nastavu su samo jedan deo ozbiljne socijalizacije i procesa odrastanja kroz koje dete prolazi zajedno sa svojim drugarima iz razreda.
Šta se stvarno dešava u toku vremena koje deca provode u školi, jedna nastavnica je napisala u sledećih devet objašnjenja.
1. Deca u školu donose svoje roditelje u mini izdanju – bilo to dobro ili loše.
Zašto se neko dete ponaša i ophodi na određeni način – nastavnicima bude jasno već posle prvog roditeljskog sastanka.
Deca u školu donose mnoge osobine koje se stiču kod kuće: timski rad, radne navike, kućno vaspitanje, ali takođe i probleme na koje često nailaze i nastavnici i drugari deteta. Iako roditelji možda zaborave na njih brzo, jutarnje svađe i nervoze mogu da poremete celokupan dan deteta, posebno u školi.
2. Odmor za svako dete znači nešto drugo.
Većina dece voli odmore, ali za to postoje dva različita razloga. Dok jedna grupa dece jedva čeka da zvoni kako bi trčala i družila se s drugarima, neka deca zvono za odmor čekaju da bi se družila sa svojim nastavnicima. Odmori su veoma nepoželjni kod dece koja nemaju izgrađeno samopouzdanje i koja se bore da na hodnicima sklope prijateljstva. Takva deca odmore provode sama, sedeći u učionicama, čekajući da zvono oglasi početak časa.
3. To što deca neke stvari rade kod kuće, ne znači da ih rade i u školi.
Roditelji su vrlo često nezadovoljni rezultatima testova i odgovaranja, i tvrde da je dete znalo određeno gradivo kod kuće.
Ovo može biti lažna slika stvarnosti, i roditelji bi trebalo da shvate da to što dete radi kod kuće ne mora raditi i u školi, upravo zbog njihovog mešanja. Roditelji koji previše pomažu deci pri domaćim zadacima i učenju za testove, samo čine kontrauslugu detetu, jer kada dete treba istu stvar da uradi samo u školi – ono ne zna kako.
4. Svako dete ima svoju ulogu među drugarima iz razreda.
Deca u razredu imaju svoje uloge, baš kao i njihovi roditelji u svetu odraslih. Te uloge se dodeljuju na osnovu ponašanja među drugarima i na časovima. Deca brzo nauče ko je dobar đak, ko ima loše ponašanje, ko je uvek nervozan… i ponašaju se u skladu s tim. I nastavnici se ponašaju u skladu sa glavnim osobinama i ulogama dece: zato često u klupe spajaju dobrog i lošeg đaka, povučenog i otvorenog itd, kako bi uloga jednog popravila ulogu i osobine drugog.
Na ovaj način, deca imaju jednake šanse da iskoriste svoje uloge na najbolji način.
5. Loše stvari nisu uvek tako loše.
Škola nije samo mesto za učenje školskog gradiva. To je i mesto za socijalizaciju i mesto gde deca postaju ljudi. Deca umeju biti veoma surova zato što još uvek ne razumeju određene stvari i zato se često dešava da neka od njih budu povređena i uvređena. Ove neprijatne situacije su idealne da dete nauči kako da se brani, da reaguje i nađe adekvatan način da pomogne sebi.
6. Neka deca prosto procvetaju kada ih roditelji ostave u školi.
To što je vaše dete stidljivo i povučeno u kući, uopšte ne mora da znači da se tako ponaša i u školi. Pojedina deca se bukvalno transformišu u potpuno drugu decu kada roditelji nisu u blizini. Uglavnom se to dešava sa decom koja su veoma tiha kod kuće, dok ih u školi njihovi roditelji ne bi prepoznali.
7. U školi ima mnogo više sreće nego što pretpostavljate.
I pored silnog učenja, agonije zbog testova i odgovaranja, škola je za mnogu decu divno mesto za boravak. I pored svih nastavnih obaveza, deca se mnogo smeju i igraju u školi, uče da budu dobri drugari i da sarađuju. Oni mogu doći kući nervozni zbog domaćeg ili nekog lošeg deteta, ali to ne znači da se nisu mnogo smejala tokom dana u školi.
8. Vi verovatno mislite na njih mnogo više nego oni na vas.
Odvajanje od roditelja za neku decu (pa i roditelje) može izazvati pokoju suzu, ali deca u školi zaborave na tugu, bukvalno dok im se suze ne osuše na obrazima. I dok roditelji celo jutro razmišljaju: šta je, kako je, hoće li moći, hoće li znati… dete na roditelja pomisli tek kada on dođe po njih u školu. Tako da, ako vaše dete ozbiljno histeriše pri samom odlasku u školu, šanse da će se tako ponašati i u toku časova su – minimalne.
9. Nastavnik ima najbolje namere u srcu – bez obzira na to šta ih učio.
Većina nastavnika koja uči vaše dete je predana detetu isto kao i vi. Iako se ponekad čini da je boravak deteta u školi gubljenje vremena, treba da verujete nastavniku da će vaše dete ipak iz škole izneti nešto dobro, usađeno u njegovo znanje, bez obzira što to nije isto kao kada ste vi išli u školu. Ako vam se nekada učini da je dete iz škole donelo smešno lak zadatak, verujte da je to zato što se nastavnik trudi da na bilo koji način da šansu vašem detetu da nešto nauči.
Priredila: Aleksandra Milić
Izvor: popsugar.com