Стефан Десанчић има 13 година и сваког дана бар три сата проведе на интернету, независно од школских обавеза.
„Играм игрице или гледам нешто што ме интересује, гледам Anime и неке филмове и серије, попут La Casa de Papel, Walking dead.
Овај ученик седмог разреда Основне школе „Вељко Дугошевић“ на Звездари има ТикТок, Инстаграм, Стим и још неке друштвене мреже.
Србија предњачи по броју деце млађе од 13 година која користе друштвене мреже, показало је најновије истраживање Деца Европе на интернету спроведено у 19 европских земаља.
Значајан број деце у Србији између 9 и 11 година каже да користи друштвене мреже сваки дан – чак 45 одсто док је тај проценат у Немачкој 11.
„Занимљиво је, рецимо, да употреба друштвених мрежа на дневном нивоу међу децом узраста између 12 и 14 година варира значајно, од 10 одсто у Финској, до чак 86 процената у Србији и Русији“, наводи Тијана Милошевић која је учествовала у истраживању у писаном одговору за BBC.
Док су генерације одрастале осамдесетих и деведесетих, као и старије, у кућу у слободно време улазиле само у нужди или на ултимативни захтев родитеља – да једу, данас је ситуација посве другачија.
Стефан има проблеме јер му се често дешава да не може да окупи другаре за игре уживо.
„Ја бих ишао напоље кад бих имао с ким, кога год зовем никад нико неће напоље.
„Ако ја проведем три сата на компјутеру, они проведу најмање шест, ја могу да играм до пола 11, они крену у 22 и играју до четири или пола пет ујутро“, каже Стефан.
Слично је и са млађима.
Његова млађа сестра Сара има телефон који, такође, користи сваког дана, углавном за игрице и снимање клипова за Тик Ток.
Она је четврти разред.
Како ограничити употребу телефона и компјутера један је од највећих родитељских изазова за њихову маму Адриану.
„Дошло је ненормално време, ја више не знам како да се борим с тим.
„Вероватно је то и сукоб генерација, ми кад смо били мали нису постојали телефони, сад дете од две године има телефон“, каже она за ББЦ.
Проблем је у родитељима, додаје.
„Не може дете да буде на игрицама до четири ујутро, ако родитељ то не дозвољава.
„Они су сад у пубертету, где се свађају, одговарају, све им смета и ја сам лоша мама – нико ме не жели, другови га провоцирају да никад не би желели да имају родитеље као он, јер нема играња игрица“, каже она.
Правило је да радним данима, кад деца иду у школу, у десет морају у кревет.
„То је борба сваки дан“, истиче Десанчић.
Такмиче се у видео играма и док траје настава од куће.
„Њима кад је онлајн настава, они су као укључени, а тад су сва деца на игрицама.
Аутор: Наташа Анђелковић
Цео текст прочитајте на: BBC