Kada nam deca odgovaraju ili se, kako to volimo da kažemo „nastavljaju“, vrlo često to možemo doživeti kao nepoštovanje ili ružno ponašanje. Ali, baš to odgovaranje je način na koji deca uče da uspostave granice i ako im pomognete da „kultivišu“ način na koji odgovaraju zapravo ćete im pomoći da razviju vrlo važnu veštinu.
Svima nam je poznata situacije – pokušavamo da navedemo dete da nas posluša, a umesto da se pokrene, ono odgovara. Ovo, za većinu roditelja, ume da bude okidač. I znam da sam ja u takvim situacijama umela da posadim dete ispred sebe i kažem da smesta prestane da se ponaša tako i da mora da me poštuje. Ali zapravo odgovaranje nije nepoštovanje.
Zbog čega bi deca TREBALO da odgovaraju roditeljima
Možda nam nije baš prijatno da to priznamo, ali odgovaranje roditeljima je dobra stvar. Pre svega, to što se deca „nastavljaju“ s vama nije znak nepoštovanja. Ono što pokušavaju jeste da pridobiju autonomiju i taj njihov pokušaj se zapravo zove pozitivna asertacija. Oni se tad trude da istaknu svoje stavove i svoja uverenja i premda to nama deluje kao napad, možda ne bi bilo loše da stvari prestanemo da prihvatamo lično i počnemo da posmatramo širu sliku.
Razmislite: kad je vaše dete u školi i ima neku baš super ideju ili predlog kako nešto treba raditi drugačije, da li biste voleli da prećuti ili da to podeli? Drugim rečima, da li biste voleli da odgajate dete koje nema strah da kaže ono što misli (jer će mu neko reći da ne sme da protivreči autoritetu) ili dete koje će radije ćutati da ne bi došlo u situaciju da ga ućutkaju.
Umesto da ih ućutkujete kad vam odgovaraju pokušajte da im pomognete da nauče kako da odgovaraju i da se izražavaju na zdrav način, poštujući druge. To možete postići tako što ćete im jasno reći da ste spremni da saslušate kako se osećaju. Ovo podrazumeva da ih smestite ispred sebe i postavite im pitanje kako biste ih uključili u diskusiju. A odgovore na pitanja slušajte otvorenog uma, jer, pogodite šta – uvek postoji mala, malecka mogućnost da je dete u pravu.
Ali šta ako pokazuju nepoštovanje?
Ako način, ton, pa i jezik kojim vam dete odgovara ipak pokazuje nepoštovanje, objasnite im da, iako imaju pravo na svoj stav, kao i na to da taj stav i vi čujete, nemaju pravo na drzak ton.
Bilo da to uviđate ili ne, emocionalni trener vašeg deteta ste upravo vi. Ovo znači da nikad nije dobra ideja naterati ih da ljutnju ili osećaj da ste prema njima nepravedni ućutkaju (čak i kad ste 100% sigurni da ste u pravu). Umesto toga, treba da im pomognete da nauče da ih izraze. To nekad može biti vrlo teško, ali je to svakako najbolji način da pomognete detetu da nauči da reguliše emocije, a istovremeno sačuva samopouzdanje.