Najvažnije što jedno dete ima su roditelji. Kako se roditelji odnose prema njemu, ključno je za njegov rast i razvoj. Roditelj je taj koji je ekspert za svoje dete i njegove potrebe. Ipak, većina roditelja se ponekad oseća nesigurno u roditeljstvu i brine da li njihovo dete ima dovoljno obaveza i dnevnih aktivnosti. Lako zaborave da je biti sa detetom i ne raditi ništa, aktivnost sama po sebi.
Životi dece su veoma različiti, ali su njihove osnovne potrebe iste. Svako dete treba roditelje koji ga bezuslovno vole, angažuju se oko njega i provode dovoljno vremena s njim. Deci treba mogućnosti da pričaju o onome što okupira njihove misli, treba im briga, hrana, prijatelji, smeh, avantura, izazovi, ali i momenti mira i tišine.
Treba im pažnja.
Deca žele biti “viđena” od svojih roditelja. Ponekad roditelji osećaju kao da nemaju snage da ispune ove zadatke i kao da nisu dovoljni svom detetu. Zbog toga je od velike važnosti imati pomoć drugih odraslih osoba, koje su angažovane oko deteta – šira bake i deke, dadilje, vaspitačice.
Nijedan roditelj ne želi stres za svoje dete, ali se ipak takve stvari počesto dešavaju.
Ovo su neki od razloga:
Brze promene u društvu – Stres je reakcija koju roditelji doživljavaju, jer ne mogu biti angažovani i informisani u istoj meri oko posla i porodice. Taj stres se lako prenese na dete.
Roditelji su u stalnoj brizi za dete; da se ne povredi, da ne dobije batine od druge dece, da ga ne udari auto, da uspe u školi, a kasnije i u društvu. Sve su veći zahtevi koje dete treba da ispuni da bi moglo uspeti kasnije u društvu. Mnogi se pitaju može li njihovo dete to da podnese.
Roditelji su sve više sami – Sve je više razvoda brakova, pogotovu među mladim parovima, te zbog toga mnogi žive sami sa detetom/decom. Koliko će roditelj imati podrške od svojih roditelja, zavisi od blizine stanovanja i njihovog ličnog angažmana.
Roditelji su u strahu i da li će moći uvek da izdržavaju svoju porodicu, a mnogi od njih imaju i svoje želje čijem ostvarenju teže. Takođe, neki imaju hobije, ili želju za obrazovanjem. A za sve je potrebno vreme. Nažalost, vremena je uvek malo, tako da neko (roditelj ili dete) uvijek ostane uskraćen za nešto što mu je potrebno.
Ponekad se desi da roditelj radi dvokratno, tako da sve slobodno vreme provede u pokretu od jednog mesta do drugog. To stvara ogromnu dozu stresa, koji se prenosi na ostatak porodice.
Stres koji svako od nas oseća – Roditelji su pod stresom manje ili više, što zavisi od mnogih faktora. Ona osoba koja je konstantno izložena velikoj količini stresa, nema snage za potrebe i interese drugih ljudi oko sebe, pa čak ni onda kada je u pitanju njihovo rođeno dete.
Sve ove stvari stresirju dete i, što pre ih roditelji prepoznaju i postanu ih svesni, tim pre mogu početi da rade na tome da dete zaštite od onog stresa kojem zaista ne treba da bude izloženo.