Дете обично почиње да се пренемаже када је због нечега фрустрирано и, врло брзо, пренемагање му постаје навика. Када се дете пренемаже и види резултат, онда почиње да понавља овај образац. Ускоро, дете се пренемаже и кука непрестано.
Разговарајте са дететом о томе како његово пренемагање звучи другима. Колико год ово деловало једноставно, имајте у виду да дете не зна шта значи када му кажете „престани да се пренемажеш”. Оно вероватно сматра да само пита иако ви мислите да се пренемаже па не зна шта тачно треба да уради. Тако, пре него што почнете да очекујете промену у дететовом понашању, прво добро објасните детету о чему се ради и шта се од њега очекује.
Снимите ваше дете док се пренемаже и онда му/јој покажите. Објасните детету да ово радите због тога што треба да научи да се понаша адекватније, а не да би се осећало лоше.
Похвалите пријатан тон. „Обожавам када говориш својим природним гласом. То ме чини тако срећном!”
Реците: „Када ме будеш питао нормалним гласом, помоћићу ти.”
Покушајте да објасните детету да га не разумете док се пренемаже и тражите да понови свој захтев другачијим тоном.
Будите стрпљиви. „Када се деца пренемажу, она заправо осећају немоћ. Ако их изгрдимо због тога или одбијемо да их саслушамо, у ствари само доприносимо њиховом осећају немоћи. Ако попустимо да би дете престало да се пренемаже, ми награђујемо тај исти осећај немоћи. Али, ако их на опуштен и забаван начин охрабримо да изговоре своје питање/молбу смиреним гласом, онда доприносимо њиховом осећају самопоуздања и компетентности. На тај начин проналазимо пут и начин да се поново приближимо свом детету.” – Лоренс Коен, аутор књиге Забавно родитељство.
Реците детету да је изгубило свој снажан глас и потражите га заједно с њим. „Да није испод јастука?”
Не дозволите да вас дете изнервира. Морате се одупрети искушењу да се осетите исфрустрирано.
Будите упорни. Знајте да није довољан један дан да би се нешто променило. Сигурно је потребно и више од неколико дана.
Ако дете има више од пет година, наплатите му свако пренемагање. Сваки пут када се пренемаже, нека га то кошта по динар. Нека дете само стави пару у вашу теглу, па ће видети колико се често пренемаже. Ако издржи читав дан без пренемагања, вратите му/јој новац.
Успоставите основна правила за време које проводите напољу са дететом. Ако се дете не пренемаже, наградите га бомбоном или стикером, али ако то уради макар само једанпут, онда отпада могућност награде тог дана.
Размислите због чега се дете пренемаже, ако то чини чешће од уобичајеног. Шта му је то потребно? Да ли сте тих дана били презаузети? Да ли би време насамо са дететом помогло?
Не пренемажите се (да, ВИ). Деца нас посматрају и уче од нас. Свима нама наиђе жута минута, али трудите се да се то не деси пред децом. Научиће такво понашање по моделу… без обзира на то да ли је ваше понашање добро или лоше.
Зауставите их пре него што уопште почну да се пренемажу. Ако вам ваша деца нешто говоре, потрудите се да их саслушате. Ако их будете игнорисали, почеће да се пренемажу. Фрустрација води ка пренемагању. Потрудите се да знају да их слушате тако што ћете престати са оним што радите и посветити им пуну пажњу. То ће у корену сасећи било какво пренемагање.
Будите увек свесни дететових потреба. Глад и умор доста доприноси томе да дете почне да се пренемаже.
Похвалите дете када уради нешто добро, ако вас пита или замоли на леп начин, тако што ћете му чешће одговарати потврдно у току дана, само зато што вас је лепо питало. „Па, рекла бих да не можеш добити сладолед, јер смо га синоћ јели, али пошто си лепо питао, може!”
Када се дете пренемаже, то је најчешће начин да пита за нешто онда када је исфрустрирано. Пренемагање је заправо врло блиско плакању. Најчешће је код деце предшколског узраста и јавља се све до шесте или седме године детета.
Ако примените горе наведене идеје, надамо се да ћете помоћи свом детету да престане са пренемагањем пре него што му оно пређе у навику. Покушајте да одвојите време да саслушате дете како бисте сасекли пренемагање у корену.
Извор: NajboljaMamaNaSvetu