Dete obično počinje da se prenemaže kada je zbog nečega frustrirano i, vrlo brzo, prenemaganje mu postaje navika. Kada se dete prenemaže i vidi rezultat, onda počinje da ponavlja ovaj obrazac. Uskoro, dete se prenemaže i kuka neprestano.
Razgovarajte sa detetom o tome kako njegovo prenemaganje zvuči drugima. Koliko god ovo delovalo jednostavno, imajte u vidu da dete ne zna šta znači kada mu kažete „prestani da se prenemažeš”. Ono verovatno smatra da samo pita iako vi mislite da se prenemaže pa ne zna šta tačno treba da uradi. Tako, pre nego što počnete da očekujete promenu u detetovom ponašanju, prvo dobro objasnite detetu o čemu se radi i šta se od njega očekuje.
Snimite vaše dete dok se prenemaže i onda mu/joj pokažite. Objasnite detetu da ovo radite zbog toga što treba da nauči da se ponaša adekvatnije, a ne da bi se osećalo loše.
Pohvalite prijatan ton. „Obožavam kada govoriš svojim prirodnim glasom. To me čini tako srećnom!”
Recite: „Kada me budeš pitao normalnim glasom, pomoćiću ti.”
Pokušajte da objasnite detetu da ga ne razumete dok se prenemaže i tražite da ponovi svoj zahtev drugačijim tonom.
Budite strpljivi. „Kada se deca prenemažu, ona zapravo osećaju nemoć. Ako ih izgrdimo zbog toga ili odbijemo da ih saslušamo, u stvari samo doprinosimo njihovom osećaju nemoći. Ako popustimo da bi dete prestalo da se prenemaže, mi nagrađujemo taj isti osećaj nemoći. Ali, ako ih na opušten i zabavan način ohrabrimo da izgovore svoje pitanje/molbu smirenim glasom, onda doprinosimo njihovom osećaju samopouzdanja i kompetentnosti. Na taj način pronalazimo put i način da se ponovo približimo svom detetu.” – Lorens Koen, autor knjige Zabavno roditeljstvo.
Recite detetu da je izgubilo svoj snažan glas i potražite ga zajedno s njim. „Da nije ispod jastuka?”
Ne dozvolite da vas dete iznervira. Morate se odupreti iskušenju da se osetite isfrustrirano.
Budite uporni. Znajte da nije dovoljan jedan dan da bi se nešto promenilo. Sigurno je potrebno i više od nekoliko dana.
Ako dete ima više od pet godina, naplatite mu svako prenemaganje. Svaki put kada se prenemaže, neka ga to košta po dinar. Neka dete samo stavi paru u vašu teglu, pa će videti koliko se često prenemaže. Ako izdrži čitav dan bez prenemaganja, vratite mu/joj novac.
Uspostavite osnovna pravila za vreme koje provodite napolju sa detetom. Ako se dete ne prenemaže, nagradite ga bombonom ili stikerom, ali ako to uradi makar samo jedanput, onda otpada mogućnost nagrade tog dana.
Razmislite zbog čega se dete prenemaže, ako to čini češće od uobičajenog. Šta mu je to potrebno? Da li ste tih dana bili prezauzeti? Da li bi vreme nasamo sa detetom pomoglo?
Ne prenemažite se (da, VI). Deca nas posmatraju i uče od nas. Svima nama naiđe žuta minuta, ali trudite se da se to ne desi pred decom. Naučiće takvo ponašanje po modelu… bez obzira na to da li je vaše ponašanje dobro ili loše.
Zaustavite ih pre nego što uopšte počnu da se prenemažu. Ako vam vaša deca nešto govore, potrudite se da ih saslušate. Ako ih budete ignorisali, počeće da se prenemažu. Frustracija vodi ka prenemaganju. Potrudite se da znaju da ih slušate tako što ćete prestati sa onim što radite i posvetiti im punu pažnju. To će u korenu saseći bilo kakvo prenemaganje.
Budite uvek svesni detetovih potreba. Glad i umor dosta doprinosi tome da dete počne da se prenemaže.
Pohvalite dete kada uradi nešto dobro, ako vas pita ili zamoli na lep način, tako što ćete mu češće odgovarati potvrdno u toku dana, samo zato što vas je lepo pitalo. „Pa, rekla bih da ne možeš dobiti sladoled, jer smo ga sinoć jeli, ali pošto si lepo pitao, može!”
Kada se dete prenemaže, to je najčešće način da pita za nešto onda kada je isfrustrirano. Prenemaganje je zapravo vrlo blisko plakanju. Najčešće je kod dece predškolskog uzrasta i javlja se sve do šeste ili sedme godine deteta.
Ako primenite gore navedene ideje, nadamo se da ćete pomoći svom detetu da prestane sa prenemaganjem pre nego što mu ono pređe u naviku. Pokušajte da odvojite vreme da saslušate dete kako biste sasekli prenemaganje u korenu.
Izvor: NajboljaMamaNaSvetu