Сигурно вам се некад десило да вас дете погледа право у очи и каже: „Нећу“, „Мрзим те“ или „Не можеш да ме натераш“.
Нисте једини.
Међутим, можете да искористите ову ситуацију да унапредите свој однос са дететом, а не да га неефективно кажњавате. Ево седам стратегија које ће вам помоћи да останете присебни када сте суочени са пркосним понашањем свог детета.
1. Никада не узимајте ствари лично.
Ваше дете не одбија да једе доручак да би вас намерно нервирало. Оно не каже „Нема шансе“ да уђе у ауто да бисте се ви наљутили. Круто, пркосно и бунтовничко понашање је сигнал да ваше дете жели везу са вама. Деца која се понашају „лоше“ не раде то да „привуку“ пажњу. Они то раде јер им је потребна пажња и веза са вама. Најгора ствар коју можете урадити је да се изнервирате и наљутите.
2. Размотрите зашто одбијају.
Замислите да чим устанете неко почне да вам говори шта треба да радите. Рекли су вам шта треба да обучете, шта да једете, када да напустите кућу, и даље и даље. Не предлажем да дозволимо деци да све сама одлучују, али ако схватите да је њихова аутономија близу нуле можда ћете разумети њихову жељу за бар мало моћи, чак и ако је то моћ да се брани.
3. Разговарајте са самим собом.
Не постоји бољи алат за одржавање смирености од употребе позитивног самопоуздања. Да бисте усвојили „Не узимајте то лично“, мораћете да разговарате са собом о томе шта се дешава испред вас. То значи да када ваше дете каже: „Не желим да се обучем“, а ваша прва мисао је: „НЕ ЗАНИМА МЕ, ОБЛАЧИ СЕ! „, немојте то да изговорите гласно, уместо тога искористите неки гест као на пример дубок удах и реците у себи: „одбија да се обуче, ја хоћу да вичем, али могу да останем мирна”. Када постанете свесни шта не желите да урадите, лакше ћете то контролисати.
4. Размишљајте и поштујте осећања.
Дозволите детету осећање побуне и топло се укључите. (Да, ово је заправо могуће после оног горе разговора који сте имали са собом.) Покушајте наративно, „Стварно не желиш да изађеш из аутомобила. Видим да се грчевито држиш за седиште и вероватно мислиш: ‘Не, не, не, не излазим из кола!'“ Зашто ово радимо? Правимо паузу у спирали љутње која ће нас све увући. Када мирно представљате ситуацију ваше дете се препознаје, а како нема борбе, не мора да се брани.
5. Будите строги само за небезбедно понашање.
Ево на шта мислим под овим: Када стално држите предавања детету, оно постане преоптерећено, препуњено и више га ничему не можете научити. Ако се небезбедно понаша или испољава агресију, морате то зауставити док олуја не прође и рећи: „Не могу да ти дозволим да удараш друге.“ Када на то добијете „Мрзим те! Ти си најгора мама на целом свету!“, онда искористите горње савете и не постављајте границе. Корак је начињен. Уместо агресије, добили смо (мање страшно) викање. Полако идемо ка још бољем понашању.
6. Позитивно гледајте на своје дете.
Знајте да је подизање поштујућих, љубазних и продуктивних чланова друштва маратон, а не спринт. Ово је још један тренутак за разговор са самим собом: „Моје дете је младо и још увек учи. Његов мозак се развија и потребан му је благ водич. Имај поверења у њега да ће се променити.“ Само зато што ваше дете одбија да напусти кућу у 3:30, не значи да ће и даље одбити у 3:40. Имајте визију да ће он на крају поступити у складу са вашим захтевом.
7. Користите хумор и игру моћи.
Хумор, када се користи мудро, веома је вредан алат. Избегавајте сарказам и подсмевање. Ако се ваше дете одупире прању зуба, можете рећи: „Хмм, уста су затворена, мораћу да искористим нос и уши.“ Гледајте како се смеју као и ви, а након довољно кикотања ће вероватно пристати. Користите моћ игре и у игрицама дајте детету моћнију улогу. У нашој кући је омиљена игра „Одбрана града“ где ја градим кулу од коцкица а клинци покушавају да је сруше.
Знам да је тешко – стварно, стварно тешко – да се држите мирно и прибрано у стању ума које можете да контролишете када се ствари брзо дешавају. Запамтите да ваша деца уче како да одрасту гледајући вас. Ови савети ће вам помоћи да побољшате свој однос са дететом а истовремено и његово понашање.
Андријана Максимовић