Дечји вртић није чувалиште, а васпитачице нису тетке

Рано и предшколско васпитање је врло важно за даљи дететов развој и живот. Све што дете научи и стекне у првим годинама живота остаће заувек у њему. Васпитачица говори о томе како ствари стоје, ствари које можда нисте знали, а које објашњавају шта вртић јесте, а шта није.

Било да се враћате у свој вртић или крећете са процесом прилагођавања на вртић, хтела бих да знате шта је то заправо вртић. Врло често родитељи сматрају вртић само местом где дете борави и игра се све док не дођете по њега. Вртић је све оно што родитељи мисле да јесте, али и много више.

Foto Milena Đorđević
Telegraf

1. Вртић је васпитно-образовна установа која осигурава услове за остваривање васпитно-образовних процеса омогућавајући прилагодљивост потребама, могућностима и интересима деце и одраслих који у том процесу учествују. Овај васпитно-образовни процес омогућава изражавање иницијативе и флексибилности деце и одраслих, осигурава раст и развој деце у сигурним условима. У оваквом процесу се на дете гледа као на целовиту јединку и у том процесу је дете активни учесник, а не објекат или инструмент рада.

Учење је флексибилан и активан процес конструисања знања у којем се оно покреће, њиме се не управља јер свако дете има различит редослед развоја, а тај процесс се не догађа код свакога једнаком брзином. Вртићи омогућавају целовит развој деце полазећи од омогућавања поштовања права сваког детета и појединца у том процесу, осигурава задовољавање специфичних потреба и различите начине учења.

2. Вртић је заједница деце и одраслих у којој се учи и расте, развијају се потенцијали, социјална и емоционална интелигенција, задовољавају се основне потребе, стичу нова знања и вештине потребне за живот. Дечји вртић је комплексан састав повезан са више карика које осим деце, родитеља и васпитача чине стручни сарадници (педагог, психолог, логопед, рехабилитатор), директор и остало техничко особље с циљем унапређења живљења и развоја деце, као подршка и помоћ родитељима.

3. Дечји вртић није чувалиште. То је васпитно-образовна установа са личним курикулумом, планом и програмом који доприноси развоју детета и подршку родитељима. Вртићи су настали крајем 19. века као чувалишта за децу ради еманципације жена у друштву које су почеле да раде и зарађују. Од чувалишта су се развила у установе са развијеним планом и програмом васпитања и образовања деце усмереним на дете као активног учесника личног васпитања.

4. Васпитачице нису тетке. „Тете“ како волим да их зовем од миља, су васпитачице вишег или високог степена образовања које су исто као лекари, економисти, инжењери и остали студирале(и), на концу дипломирале(и) и положиле државни стручни испит, самим тим квалификовале се за рад са децом.

Бити васпитач није само посао. То је професија која захтева системско и континуирано едуковање и усавршавање у раду. Након родитеља васпитачи (тете и тече) су први које детету пружају утеху, забаву и васпитање, при чему их едукују и у великој мери доприносе њиховом раном образовању, врло често више и дуже од родитеља јер не заборавимо да данашњи живот родитеља је довео децу у ситуацију да бораве чешће и више у установи него у родитељском дому. У реду је да деца своје васпитачице зову „тете“, али је у реду да их родитељи поштују као професионалце.

5. Вртић је позориште, биоскоп, музеј, колосеум, грађевинско земљиште, радионица, ресторан, дом. Већ при првом кораку у вртић уочићете мноштво дечјих радова израђених различитим техникама, у разним величинама и облицима. Васпитачи са децом обележавају важне датуме у години, датуме везане за еко календар, обележавају годишња доба, рециклирају, кувају, граде, глуме, певају, разговарају, смеју се и плачу.

Прошетајте понекад кроз ваш вртић. Погледајте шта раде друге групе, учествујте у активностима на које вас васпитачи зову. Једино на тај начин моћи ћете да схватите шта се у вртићу заиста догађа и упознаћете културу те куће која је добро осмишљења и свака активност рађена је са одређеним циљем. Осим ликовних активности у вртићу се приређују позоришне представе, а често можемо да видимо васпитаче у костимима и са посебном сценографијом. У позоришне представе често се укључују и родитељи како би развеселили дечицу својим глумачким способностима. Свакодневно се у вртићу одржавају мале представе које осмишљају деца и васпитачи у својим групама, а при томе користе разне педагошки необликовани материјал којима дају нове улоге па уз мало маште и мотивације куварица постаје Црвенкапица. Собе у којима бораве деца свакодневно постају грађевинске зоне у којима се граде високи торњеви, ауто-путеви и гараже. Ту се отварају ресторани, школе, фризерски салони, лекарске ординације, продавнице, нема фискалне касе, ПДВ-а. Све се плаћа смехом и загрљајем.

Дечји вртић је место забаве, смеха и песме. Рано и предшколско васпитање је врло важан за даљи дететов развој и живот. Све што дете научи и стекне у првим годинама живота остаће заувек у њему. Вртић је дететов други дом. Одрасли, и васпитачи и родитељи имају врло важан задатак у том процесу, а то је заједничким снагама употпунити ту радост и љубав.

Извор: Klokanica.hr

Уредила: Слађана Пантовић