Rano i predškolsko vaspitanje je vrlo važno za dalji detetov razvoj i život. Sve što dete nauči i stekne u prvim godinama života ostaće zauvek u njemu. Vaspitačica govori o tome kako stvari stoje, stvari koje možda niste znali, a koje objašnjavaju šta vrtić jeste, a šta nije.
Bilo da se vraćate u svoj vrtić ili krećete sa procesom prilagođavanja na vrtić, htela bih da znate šta je to zapravo vrtić. Vrlo često roditelji smatraju vrtić samo mestom gde dete boravi i igra se sve dok ne dođete po njega. Vrtić je sve ono što roditelji misle da jeste, ali i mnogo više.
Telegraf
1. Vrtić je vaspitno-obrazovna ustanova koja osigurava uslove za ostvarivanje vaspitno-obrazovnih procesa omogućavajući prilagodljivost potrebama, mogućnostima i interesima dece i odraslih koji u tom procesu učestvuju. Ovaj vaspitno-obrazovni proces omogućava izražavanje inicijative i fleksibilnosti dece i odraslih, osigurava rast i razvoj dece u sigurnim uslovima. U ovakvom procesu se na dete gleda kao na celovitu jedinku i u tom procesu je dete aktivni učesnik, a ne objekat ili instrument rada.
Učenje je fleksibilan i aktivan proces konstruisanja znanja u kojem se ono pokreće, njime se ne upravlja jer svako dete ima različit redosled razvoja, a taj process se ne događa kod svakoga jednakom brzinom. Vrtići omogućavaju celovit razvoj dece polazeći od omogućavanja poštovanja prava svakog deteta i pojedinca u tom procesu, osigurava zadovoljavanje specifičnih potreba i različite načine učenja.
2. Vrtić je zajednica dece i odraslih u kojoj se uči i raste, razvijaju se potencijali, socijalna i emocionalna inteligencija, zadovoljavaju se osnovne potrebe, stiču nova znanja i veštine potrebne za život. Dečji vrtić je kompleksan sastav povezan sa više karika koje osim dece, roditelja i vaspitača čine stručni saradnici (pedagog, psiholog, logoped, rehabilitator), direktor i ostalo tehničko osoblje s ciljem unapređenja življenja i razvoja dece, kao podrška i pomoć roditeljima.
3. Dečji vrtić nije čuvalište. To je vaspitno-obrazovna ustanova sa ličnim kurikulumom, planom i programom koji doprinosi razvoju deteta i podršku roditeljima. Vrtići su nastali krajem 19. veka kao čuvališta za decu radi emancipacije žena u društvu koje su počele da rade i zarađuju. Od čuvališta su se razvila u ustanove sa razvijenim planom i programom vaspitanja i obrazovanja dece usmerenim na dete kao aktivnog učesnika ličnog vaspitanja.
4. Vaspitačice nisu tetke. „Tete“ kako volim da ih zovem od milja, su vaspitačice višeg ili visokog stepena obrazovanja koje su isto kao lekari, ekonomisti, inženjeri i ostali studirale(i), na koncu diplomirale(i) i položile državni stručni ispit, samim tim kvalifikovale se za rad sa decom.
Biti vaspitač nije samo posao. To je profesija koja zahteva sistemsko i kontinuirano edukovanje i usavršavanje u radu. Nakon roditelja vaspitači (tete i teče) su prvi koje detetu pružaju utehu, zabavu i vaspitanje, pri čemu ih edukuju i u velikoj meri doprinose njihovom ranom obrazovanju, vrlo često više i duže od roditelja jer ne zaboravimo da današnji život roditelja je doveo decu u situaciju da borave češće i više u ustanovi nego u roditeljskom domu. U redu je da deca svoje vaspitačice zovu „tete“, ali je u redu da ih roditelji poštuju kao profesionalce.
5. Vrtić je pozorište, bioskop, muzej, koloseum, građevinsko zemljište, radionica, restoran, dom. Već pri prvom koraku u vrtić uočićete mnoštvo dečjih radova izrađenih različitim tehnikama, u raznim veličinama i oblicima. Vaspitači sa decom obeležavaju važne datume u godini, datume vezane za eko kalendar, obeležavaju godišnja doba, recikliraju, kuvaju, grade, glume, pevaju, razgovaraju, smeju se i plaču.
Prošetajte ponekad kroz vaš vrtić. Pogledajte šta rade druge grupe, učestvujte u aktivnostima na koje vas vaspitači zovu. Jedino na taj način moći ćete da shvatite šta se u vrtiću zaista događa i upoznaćete kulturu te kuće koja je dobro osmišljenja i svaka aktivnost rađena je sa određenim ciljem. Osim likovnih aktivnosti u vrtiću se priređuju pozorišne predstave, a često možemo da vidimo vaspitače u kostimima i sa posebnom scenografijom. U pozorišne predstave često se uključuju i roditelji kako bi razveselili dečicu svojim glumačkim sposobnostima. Svakodnevno se u vrtiću održavaju male predstave koje osmišljaju deca i vaspitači u svojim grupama, a pri tome koriste razne pedagoški neoblikovani materijal kojima daju nove uloge pa uz malo mašte i motivacije kuvarica postaje Crvenkapica. Sobe u kojima borave deca svakodnevno postaju građevinske zone u kojima se grade visoki tornjevi, auto-putevi i garaže. Tu se otvaraju restorani, škole, frizerski saloni, lekarske ordinacije, prodavnice, nema fiskalne kase, PDV-a. Sve se plaća smehom i zagrljajem.
Dečji vrtić je mesto zabave, smeha i pesme. Rano i predškolsko vaspitanje je vrlo važan za dalji detetov razvoj i život. Sve što dete nauči i stekne u prvim godinama života ostaće zauvek u njemu. Vrtić je detetov drugi dom. Odrasli, i vaspitači i roditelji imaju vrlo važan zadatak u tom procesu, a to je zajedničkim snagama upotpuniti tu radost i ljubav.
Izvor: Klokanica.hr
Uredila: Slađana Pantović