Дефектолог: Драги моји матуранти, будући студенти, моје будуће колеге, овај пост данас посвећујем вама

Свима вама који сте од свих факултета изабрали да упишете Едукацијско-рехабилитацијски факултет у Тузли и Загребу, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију у Фочи, Новом Саду и Београду.

Foto: Canva

Испред вас следи пре свега један период промене, навикавања, суза, смеха, радости, учења и развоја.

Одмах ћу вам рећи да све што замишљате је бледа сенка онога што ћете осетити, доживети и проживети. Од најлепших до најстреснијих ситуација.

Излазите из једне зоне комфора и излазите ван својих граница.

Школовати се за овако једно занимање, за овакав један позив значи да сте већ у дубини душе победили предрасуде и табу вео који нас окружује и изнедрили на површину љубав и своје жеље. Ако вас не испуњава рад са децом и људима, овај факултет одмах заобиђите.

Одмах ћу вам рећи, један стари клише добро знан – до звезда се често иде преко трња, али не заборавите да је трње део прелепих ружа.

Оно што је мој први савет је да уложите неколико година у себе, радите, учите, борите се и после берети плодове. Верујте ми, боље је него да уживате неколико година, прокоцкаћете време и после се мучите цео живот.

Други савет је немојте никад да лажете себе и будите спремни да има много лоших људи које ћете сусретати на свом путу, бићете разочарани и ја сам била, али не одустајте од себе. Свако од њих ће вам бити лекција из које ћете научити нешто.

Морате да знате да ћете наићи на велики број осуда и чуђења, на то се не обазирите, сви ми смо то прошли.

Оно што је најважније у овом занимању је да ћете осетити нешто што ниједно друго занимање вам неће дати. Свако наше дете је колач за себе, посебан и другачији. Из сваког тог колача добићете много невероватних ствари, укуса и облика какве никад пре нисте доживели и осетили.

Посебне ствари доносе и посебне емоције, оне недокучиве – које не осећамо у свакодневним комфорним зонама. Отворе вам се делови срца који вам се никад пре нису отворили. И сваки пут се преварите да су сви делови већ отворени, да је то то.

Видећете родитеље који ће се радовати првом осмеху свог детета кроз сузе, видећете прве кораке иза којих је стајало 1000 падова, видећете дијагнозе и прогнозе које ћете победити, видећете децу која функиционишу по принципу љубави и давања. Видећете и децу која ће на ствари које су нама устаљење реаговати буком и виком, бићете и уплашени. Бићете некад и на прагу преиспитивања себе да ли је ово занимање за вас. То сви раде. Они који кажу да нису то радили, лажу вас.

У вашем школовању и раду деца са којом ћете провести свакодневно по неколико сати постаће део вас, део ваше душе, ваше узданице. Дете у вама, које никад нисте пустили да одрасте веже се за њих универзалним језиком, језиком љубави.

И запамтите, сваком родитељу је његово дете најважније и најбоље на свету. Предрасуде су само у нашој глави, разбијајте их. Увек подржите колеге, то је једини начин да се наша струка унапреди.

Свако од вас ће пронаћи свој пут, верујте ми. Кад дајете и добићете.

Поштујте своје професоре, какви год вам се чинили. Они су ти који ће вам дати крила за даље.

Срећно, драги матуранти.

Sa defektologom na ti