Није никакво чудо да видите дете које у сампослузи вришти са жељом да му родитељи купе чоколаду или нешто друго што је изненада постало неопходно у дечјој глави.
Посматрачи обично имају своје идеје шта би урадили и углавном критикују родитеље што нису васпитали децу, али једно је сигурно – најгоре је оном чије дете вришти и никако неће да се смири, па родитељи углавном добију слом живаца.
Како остати миран у таквој ситуацији? Портал Brightside можда има решење!
Наиме, они су пренели искуство једне жене која је у супермаркету посматрала деку који је куповао неопходне намирнице, док је његов трогодишњи унук вриштао прво за кексом, затим за неким воћем, па житарицама, соком, а онда и за чоколадицама.
„Видело се да му није лако. Али, док је узимао неопходне ствари са рафова прегледајући списак, стари човек је потпуно смиреним гласом говорио: Полако, Алберте, нећемо још дуго. Полако, дечко“, и наставио са тражењем намирница са списка.
Након неколико минута, дете је опет кренуло са вриштањем, а дека је само рекао: „У реду је, Алберте, још неколико минута и идемо. Издржи, дечко“.
На излазу из самопослуге, дете почело да избацује ствари из колица. Жена је опет чула деку:
„Алберте, опусти се, друже. Немој бити узнемирен. Бићемо код куће за неколико минута. Не узбуђуј се, Алберте“.
Жена је била импресионирана декином смиреношћу и пошла је за њима на паркинг, где је стари човек паковао намирнице у аутомобил. Није могла да му се не обрати:
„Знате, господине, знам да ме се ово не тиче, али стварно сте били сјајни! Не знам како сте успели. Све време сте задржали смиреност, и колико год да је он био гласан и нервирао вас, ви сте непрестано смирено говорили да ће све бити у реду. Алберт стварно има среће што има таквог деку.“
Дека се насмешио и рекао:
„Хвала госпођо. Али ви сте у заблуди. Ја сам Алберт. Мали „терориста“ се зове Стив“, рекао је дека.
Vrlo pogresan nacin. Deca koja se tako deru traze potvrdu da ih osoba cuje i razume njihovu zelju, sto ne znaci da ce im udovoljiti. Ovaj deda je ignorisao potpuno ovo dete. Nije ni cudo sto dete nije emotivno stabilno. Ne prenosite pedagoski lose savete.
Meni se tekst svideo. Verujem da je prvenstveno saljivog karaktera i ne treba zameriti portalu sto je tekst preneo. Sva su deca razlicita i svakome deluje drugaciji metod. Pedagoski dobro ili lose je po mom misljenju pogresna koncepcija jer roditelji ne treba da se edukuju na internetu. Verujem da vasi roditelji nisu sledili savete iz novina pa smo svi porasli. A kakvi smo ispali na kraju… ja bih rekla ne tako losi
Kako zna da je to bio deka,možda je to bio tata.
Apsolutno ispravno. Dete histerisuci skrece paznju i ocekuje reakciju. Kad reakcija i paznja izostane, nece vise biti ni histerije. Pri tom, treba imati u vidu da je i grdnja reakcija. Samo ignorisati. Pouzdano i isprobano.?
Upravo sam malopre imala takvu situaciju sa sinom koji ima 3 godine, bili smo napolju, igrao se sve je bilo u redu, onda je smo otišli u igraonicu, momenat kada smo krenuli počela je histerija sa sve bacanjem po podu, vristanjem itd. U početku sam bila smirena, ali sam se posle pošteno naljutila na sebe, pitajući se gde grešim. Sa tatom se to nikad ne dešava.
U redu je ovo, ako ste prethodno objasnili detetu da treba da bude stprljivo i da morate da obavite kupovinu, bez obzira koje je starosti dete, objasnjavajte im ma koliko vi mislili da ne razumeju.
Naravno treba najpre proveriti da li ih nesto ne boli itd.
Ja mom prvo lepo kazem da cemo brzo da zavrsimo i idemo kuci, tad se ili smiri ili nastavi sa scenama, ali ignore je skroz ok tada.