„Девојчице које су подвргнуте разним улепшавајућим техникама често нису ни свесне ризика у који се упуштају јер је извор њиховог знања интернет, а не родитељи“.
Дерматовенеролог др сци. мед. Милица Марковић
У жељи да заблистају на матурској вечери, тинејџерке све чешће посежу за различитим техникама улепшавања – од вештачких ноктију и соларијума до прекомерне употребе шминке. Ипак, док се девојчице припремају за овај посебан догађај, морамо да се запитамо – које су последице ових третмана по њихово здравље? Које су потенцијалне опасности, како да посаветујете своје дете и које су алтернативне овим третманима, сазнали смо у разговору са дерматовенерологом др сци. мед. Милицом Марковић из Градског завода за кожне и венеричне болести у Београду.
Уочи матурских вечери, све чешће увиђамо тренд да тинејџерке у жељи да постигну „савршен изглед“, посежу за различитим естетским третманима. Како оцењујете овај тренд међу девојчицама?
Тренд свакодневне употребе шминке за одлазак у школу, као и примена коректора „за подочњаке“ и неправилности на лицу ме као дерматолога више забрињава, него једнократно шминкање пред матуру и то без обзира на квалитет корективне козметике и шминке уопште.
У периоду када се активира себореја лица код више од 90% адолесцената услед физиолошких хормонских промена, истовремено са нездравом исхраном током ужурбане школске године, додатно „затварање“ иначе недовољно очишћеног лица шминком и неадекватном често комедогеном козметиком, је један од начина за настанак акни, чак и код оних који томе нису претерано склони.
Контактне алергијске реакције праћене црвенилом и перутањем такође нису реткост, посебно код употребе светлуцаве шминке и јарких боја. Увек радо препоручујем обојену тј. тонирану медицинску козметику намењену масној кожи као замену за пудере и остале подлоге за шминку што је сасвим одговарајуће и за матурско вече.
Које последице могу да произађу из неадекватне употребе оваквих третмана?
Изливање ноктију и друге методе улепшавања помоћу акрилних и других боја и лакова је тренд кога свакодневно виђам на Одељењу за децу и омладину Градског завода за кожне болести, али обично када су нокти већ истањени и трошни, врло често расцепљени или недостају. Неретко виђам и зеленкасто пребојене нокте које девојчице изнова прелепљују новим ноктима у кућним условима, те се јављају тек када је инфекција овим микроорганизмом (Pseudomonas) већ узнапредовала на свим ноктима.
Сам маникир и педикир је у условима употребе нестерилних инструмената за рад, врло значајан фактор ризика за настанак и бактеријских и гљивичних инфекција које се споро и тешко лече.
Не заборавимо технике дословног уништавања длаке понављаним „пеглањем“ косе, тј. излагањем длаке интермитентно високој температури. Руковање овим пресама је и небезбедно посебно када девојчице испробавају једна на другој. Као и за нокте, месеци су потребни за опоравак од једног погрешног избора везаног за тренутно леп изглед косе.
Свакако највећу опасност у припремама за „савршен изглед“ представља излагање UVA зрацима у соларијуму. Сваки тренутак проведен у соларијуму је више од 12 пута штетнији по здравље од истог времена проведеног на сунцу. Доводи до пада имунитета коже и шанса за настанак најмалигнијег тумора коже – меланома – је 49% ако је у питању девојчица млађа од 20 година! Количина витамина Д, као и „заштитна“ боја пред одлазак на море нису предности соларијума као што се обично мисли.
Како бисте саветовали родитеље да повуку границу између третмана који су прихватљиви за тинејџерке и оних који представљају ризик по њихово здравље, узимајући у обзир њихов узраст и психо-физички развој?
Пренатрпаност информацијама на друштвеним мрежама и потреба за позитивном перцепцијом изгледа од стране вршњака, често доводе тинејџера у ситуацију да „прати кораке рутине” виђене на ТикТок-у, које нису у складу са принципима исправне неге коже. Родитељ је у обавези да усклади потребе за жељеним лепим изгледом са реалним потребама детета и у томе му сваки дерматолог може помоћи ако је у питању, на пример, проблематична кожа или екцем, опадање косе, себороични дерматитис (перут) и слично.
Све осим лакирања ноктију би требало забранити пре пунолетства, а тетовирање обрва одложити све док не престане да буде популарно… Девојчице које су подвргнуте разним улепшавајућим техникама често нису ни свесне ризика у који се упуштају јер је извор њиховог знања интернет, а не родитељи.
Које су алтернативе овим третманима које би родитељи могли да препоруче својој деци као бољу и сигурнију опцију?
Изузев добрих тонираних крема од којих многе имају и фактор заштите од сунца, препоручила бих доказано ефикасну рутину неге која се заснива на умивању (уз течни чистач) обавезно после школе и пред спавање и лагану некомедогену емулзију за хидратацију. На тај начин неће бити потребе за претераним корекцијама пред матуру.
Нокте само намазати лаком и обликовати, најбоље је одмах набавити сет инструмената за маникир/педикир који се може понети у козметички салон и на тај начин избећи контаминација ноктију, преко турпије се најлакше преносе гљивице са туђег оболелог нокта. Уколико су „трајни нокти” већ постали навика вашег детета, изборите се бар за преглед ноктију између поновног третмана, да би се уочиле евентуалне гљивичне и бактеријске инфекције.
Савршена кожа тела се такође постиже вишенедељном негом кремама са, на пример, 10% урее која припрема кожу за примену крема за самопотамњивање 2-3 недеље пре саме матуре. Ове креме ни на који начин нису штетне и одлична су замена за соларијум. Такође, минимум 2 месеца је потребно да проблематичну кожу трупа „средимо” за матуру, зато је потребно управо сада реаговати, а не 10 дана пре догађаја. И да подсетим, многе девојке са изненадним акнама насталим после једног „тешког” шминкања су касније морале да пију лекове и до 6 месеци након настанка акни, јер на други начин није било могуће решити такво погоршање.
Све је већа потреба за глатком кожом без длачица, и поставља се питање безбедности примене депилације и епилације код девојчица и девојака. Уклањање длака чупањем било којом техником није опасно, али има за ризик урастање длака. С друге стране, ласерско уклањање длака је потпуно безбедно, не утиче на жлезде или друге структуре у кожи, али има ограничење у ефикасности – није потпуно трајно све док траје пубертет и хормонске промене, те је потребно понављање у већем броју него код одраслих особа. Козметички салон и не-лекари нису опција за ласерску епилацију.
Које су могућности консултације са дерматолозима и другим стручњацима које родитељи могу размотрити пре него што дозволе својој деци овакве третмане?
Доступност дерматолога у Србији, а нарочито у Београду је знатно већа него било где у региону. У Београду без упута и заказивања можете да се подрвгнете специјалистичком дерматолошком прегледу у Градском заводу за кожне болести и самим тим обавите консултацију која вам је неопходна када је у питању дете, адолесцент или одрасла особа.
Неретко се млади упућују и сами на преглед, али обично због негативних последица по здравље, на пример, секундарне бактеријске инфекције на местима третмана или тетоважа, опадања косе, или контактног екцема. Безбедност производа који долазе у контакт са кожом вашег детета је вишеструко значајна.
Изложеност свих нас загађењу из ваздуха и алергенима је ионако све већа тако да додатно излагање коже козметици са помпезним називима из домена „self care”- а (енгл, брига о себи) није неопходна.