„Devojčice koje su podvrgnute raznim ulepšavajućim tehnikama često nisu ni svesne rizika u koji se upuštaju jer je izvor njihovog znanja internet, a ne roditelji“.
Dermatovenerolog dr sci. med. Milica Marković
U želji da zablistaju na maturskoj večeri, tinejdžerke sve češće posežu za različitim tehnikama ulepšavanja – od veštačkih noktiju i solarijuma do prekomerne upotrebe šminke. Ipak, dok se devojčice pripremaju za ovaj poseban događaj, moramo da se zapitamo – koje su posledice ovih tretmana po njihovo zdravlje? Koje su potencijalne opasnosti, kako da posavetujete svoje dete i koje su alternativne ovim tretmanima, saznali smo u razgovoru sa dermatovenerologom dr sci. med. Milicom Marković iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu.
Uoči maturskih večeri, sve češće uviđamo trend da tinejdžerke u želji da postignu „savršen izgled“, posežu za različitim estetskim tretmanima. Kako ocenjujete ovaj trend među devojčicama?
Trend svakodnevne upotrebe šminke za odlazak u školu, kao i primena korektora „za podočnjake“ i nepravilnosti na licu me kao dermatologa više zabrinjava, nego jednokratno šminkanje pred maturu i to bez obzira na kvalitet korektivne kozmetike i šminke uopšte.
U periodu kada se aktivira seboreja lica kod više od 90% adolescenata usled fizioloških hormonskih promena, istovremeno sa nezdravom ishranom tokom užurbane školske godine, dodatno „zatvaranje“ inače nedovoljno očišćenog lica šminkom i neadekvatnom često komedogenom kozmetikom, je jedan od načina za nastanak akni, čak i kod onih koji tome nisu preterano skloni.
Kontaktne alergijske reakcije praćene crvenilom i perutanjem takođe nisu retkost, posebno kod upotrebe svetlucave šminke i jarkih boja. Uvek rado preporučujem obojenu tj. toniranu medicinsku kozmetiku namenjenu masnoj koži kao zamenu za pudere i ostale podloge za šminku što je sasvim odgovarajuće i za matursko veče.
Koje posledice mogu da proizađu iz neadekvatne upotrebe ovakvih tretmana?
Izlivanje noktiju i druge metode ulepšavanja pomoću akrilnih i drugih boja i lakova je trend koga svakodnevno viđam na Odeljenju za decu i omladinu Gradskog zavoda za kožne bolesti, ali obično kada su nokti već istanjeni i trošni, vrlo često rascepljeni ili nedostaju. Neretko viđam i zelenkasto prebojene nokte koje devojčice iznova prelepljuju novim noktima u kućnim uslovima, te se javljaju tek kada je infekcija ovim mikroorganizmom (Pseudomonas) već uznapredovala na svim noktima.
Sam manikir i pedikir je u uslovima upotrebe nesterilnih instrumenata za rad, vrlo značajan faktor rizika za nastanak i bakterijskih i gljivičnih infekcija koje se sporo i teško leče.
Ne zaboravimo tehnike doslovnog uništavanja dlake ponavljanim „peglanjem“ kose, tj. izlaganjem dlake intermitentno visokoj temperaturi. Rukovanje ovim presama je i nebezbedno posebno kada devojčice isprobavaju jedna na drugoj. Kao i za nokte, meseci su potrebni za oporavak od jednog pogrešnog izbora vezanog za trenutno lep izgled kose.
Svakako najveću opasnost u pripremama za „savršen izgled“ predstavlja izlaganje UVA zracima u solarijumu. Svaki trenutak proveden u solarijumu je više od 12 puta štetniji po zdravlje od istog vremena provedenog na suncu. Dovodi do pada imuniteta kože i šansa za nastanak najmalignijeg tumora kože – melanoma – je 49% ako je u pitanju devojčica mlađa od 20 godina! Količina vitamina D, kao i „zaštitna“ boja pred odlazak na more nisu prednosti solarijuma kao što se obično misli.
Kako biste savetovali roditelje da povuku granicu između tretmana koji su prihvatljivi za tinejdžerke i onih koji predstavljaju rizik po njihovo zdravlje, uzimajući u obzir njihov uzrast i psiho-fizički razvoj?
Prenatrpanost informacijama na društvenim mrežama i potreba za pozitivnom percepcijom izgleda od strane vršnjaka, često dovode tinejdžera u situaciju da „prati korake rutine” viđene na TikTok-u, koje nisu u skladu sa principima ispravne nege kože. Roditelj je u obavezi da uskladi potrebe za željenim lepim izgledom sa realnim potrebama deteta i u tome mu svaki dermatolog može pomoći ako je u pitanju, na primer, problematična koža ili ekcem, opadanje kose, seboroični dermatitis (perut) i slično.
Sve osim lakiranja noktiju bi trebalo zabraniti pre punoletstva, a tetoviranje obrva odložiti sve dok ne prestane da bude popularno… Devojčice koje su podvrgnute raznim ulepšavajućim tehnikama često nisu ni svesne rizika u koji se upuštaju jer je izvor njihovog znanja internet, a ne roditelji.
Koje su alternative ovim tretmanima koje bi roditelji mogli da preporuče svojoj deci kao bolju i sigurniju opciju?
Izuzev dobrih toniranih krema od kojih mnoge imaju i faktor zaštite od sunca, preporučila bih dokazano efikasnu rutinu nege koja se zasniva na umivanju (uz tečni čistač) obavezno posle škole i pred spavanje i laganu nekomedogenu emulziju za hidrataciju. Na taj način neće biti potrebe za preteranim korekcijama pred maturu.
Nokte samo namazati lakom i oblikovati, najbolje je odmah nabaviti set instrumenata za manikir/pedikir koji se može poneti u kozmetički salon i na taj način izbeći kontaminacija noktiju, preko turpije se najlakše prenose gljivice sa tuđeg obolelog nokta. Ukoliko su „trajni nokti” već postali navika vašeg deteta, izborite se bar za pregled noktiju između ponovnog tretmana, da bi se uočile eventualne gljivične i bakterijske infekcije.
Savršena koža tela se takođe postiže višenedeljnom negom kremama sa, na primer, 10% uree koja priprema kožu za primenu krema za samopotamnjivanje 2-3 nedelje pre same mature. Ove kreme ni na koji način nisu štetne i odlična su zamena za solarijum. Takođe, minimum 2 meseca je potrebno da problematičnu kožu trupa „sredimo” za maturu, zato je potrebno upravo sada reagovati, a ne 10 dana pre događaja. I da podsetim, mnoge devojke sa iznenadnim aknama nastalim posle jednog „teškog” šminkanja su kasnije morale da piju lekove i do 6 meseci nakon nastanka akni, jer na drugi način nije bilo moguće rešiti takvo pogoršanje.
Sve je veća potreba za glatkom kožom bez dlačica, i postavlja se pitanje bezbednosti primene depilacije i epilacije kod devojčica i devojaka. Uklanjanje dlaka čupanjem bilo kojom tehnikom nije opasno, ali ima za rizik urastanje dlaka. S druge strane, lasersko uklanjanje dlaka je potpuno bezbedno, ne utiče na žlezde ili druge strukture u koži, ali ima ograničenje u efikasnosti – nije potpuno trajno sve dok traje pubertet i hormonske promene, te je potrebno ponavljanje u većem broju nego kod odraslih osoba. Kozmetički salon i ne-lekari nisu opcija za lasersku epilaciju.
Koje su mogućnosti konsultacije sa dermatolozima i drugim stručnjacima koje roditelji mogu razmotriti pre nego što dozvole svojoj deci ovakve tretmane?
Dostupnost dermatologa u Srbiji, a naročito u Beogradu je znatno veća nego bilo gde u regionu. U Beogradu bez uputa i zakazivanja možete da se podrvgnete specijalističkom dermatološkom pregledu u Gradskom zavodu za kožne bolesti i samim tim obavite konsultaciju koja vam je neophodna kada je u pitanju dete, adolescent ili odrasla osoba.
Neretko se mladi upućuju i sami na pregled, ali obično zbog negativnih posledica po zdravlje, na primer, sekundarne bakterijske infekcije na mestima tretmana ili tetovaža, opadanja kose, ili kontaktnog ekcema. Bezbednost proizvoda koji dolaze u kontakt sa kožom vašeg deteta je višestruko značajna.
Izloženost svih nas zagađenju iz vazduha i alergenima je ionako sve veća tako da dodatno izlaganje kože kozmetici sa pompeznim nazivima iz domena „self care”- a (engl, briga o sebi) nije neophodna.