Ово је чест случај, не само код ученика нижих разреда, већ и код ученика средњих школа. Нажалост, наставиће се и кад деца одрасту и запосле се. Такво понашање може имати за последицу лош успех у школи, на послу и у животу. Потребно је да научимо децу одговорном односу према свему што се тиче њихових обавеза.
Па, почнимо од најранијег детињства.
После игре покупићемо, заједно, играчке и сместити на за то предвиђено место. Подстицаћемо дете да набраја играчке са којима се играло, потражити их и сместити. Када излазимо са дететом, идемо у посету, на излете, у вртић, раније ћемо се договорити са дететом шта ће да обуче и да понесе а онда све то припремити. Почећемо од доњег веша, чарапица, по редоследу по ком облачимо дете, до ципелица и торбице са играчкама. Заједно ћемо вадити ствари, прегледати и сложити, да чекају спремне до поласка. На повратку, ћемо подстаћи дете да наброји ствари које је носило са собом, и провери да ли су све ту.
Када дете пође у школу, уместо играчака, спремаћемо школски прибор. Без обзира на то да ли иде у школу пре или после подне, увече ћемо, са дететом, спремити прво одећу, кључ од стана, новац, ако је потребно, а онда прелазимо на књиге, свеске и школски прибор. Читаћемо распоред часова и спремати предмет по предмет. Врло брзо, посебно ако је навикнуто још у предшколском узрасту, дете ће само почети да спрема ствари, а вама остаје само да се побринете за чисту и испеглану одећу.
По доласку из школе, разговарајмо са дететом о сваком часу из тога дана, о томе како је час протекао, новим лекцијама и домаћим задацима. Дете треба одмах да научи нове лекције и уради домаћи задатак, а ако за све то нема времена, да направи списак обавеза.
Ако је наше дете стигло у средњу школу са навиком да заборавља да понесе потребан прибор или уради домаћи задатак, ништа страшно. Почнимо испочетка, почев од припрема за излазак, одлазака у посете, обавеза у кући и школских обавеза.
Вероватно ћемо наићи на отпор одраслог детета, али будимо упорни. Наравно, није потребно да спремамо ствари и радимо домаће задатке заједно, али је потребно да објашњавамо колико је систематичност важна и како нас штити од непријатности и понекад, опасних пропуста. Можемо заједно да направимо план промене лоших навика и пратимо испуњење плана. Понекад је неопходно да изричито захтевамо промену понашања.
Уколико ми, родитељи, систематски приступимо решавању овог проблема, и наше дете ће почети систематски да приступа испуњењу својих обавеза.
Родитељ васпитава дете својим понашањем.
Извор: srljubica.blogspot.com