Disciplina nije jedini cilj vaspitanja deteta, a ni vaš osnovni zadatak kao roditelja. Pomoći mališanu da odraste u osobu punu samopouzdanja, koja zna šta znači poštovati sebe i druge, najveća je vrednost koju detetu možete dati.
Pripremiti ga za život koji je pun izazova i prepreka, veoma složenih odnosa među ljudima i u društvu, važan je zadatak roditelja. Otpornost na frustracije i stresove je veština koja se uči, a doprinosi emocionalnoj stabilnosti koja je neophodna radi uspostavljanja harmoničnih odnosa sa drugima i samim sobom.
Za svakog čoveka, jedna od visoko poželjnih osobina je samopouzdanje. Nesiguran čovek se teško snalazi u komunikaciji sa drugima, postiže niže rezultate u profesionalnom životu, a uz to ga prati i nedostatak samopouzdanja.
Samopouzdanje i samopoštovanje stiče se u ranom detinjstvu, kada je roditeljska uloga od neprocenljive važnosti. Iskazivanjem poštovanja prema detetu, ne gubite autoritet, već poručujete detetu: važan si mi, za mene si vredan. Poštovati svoje dete ne znači dopuštati mu da radi šta hoće niti mu dati jednako pravo odlučivanja u porodici. To znači iskreno mu posvećivati pažnju, baviti se njim na pravi način, uvažavati njegovo mišljenje i zadovoljavati njegove razumne želje. Dete može biti zadovoljno i bez mnogih stvari koje želi, ali ne može biti srećno bez vaše ljubavi i poštovanja.
Roditelji su ti koji određuju pravila igre, ali za detetovo samopoštovanje značajno je da se ono ne oseća kao da nema prava. Ukoliko se ono hronično oseća obespravljeno, narušava se dobar odnos roditelj-dete, a mališan prerasta u besnu i ogorčenu osobu željnu osvete.
Svi smo mi ponekad i pobednici i gubitnici. Ako detetu dozvolite da vas pobedi u vama manje važnim situacijama, ono će biti spremnije da popusti onda kada je zaista vama važno da budete pobednik (odnosno da prihvati vašu zabranu ili ograničenje).
Slušajte dete šta vam govori. Ne budite isključivi. Niste vi baš uvek u pravu.
Nudite mogućnosti. Sasvim malom detetu koje nešto traži ponudite dve opcije, od kojih ni jedna ne mora biti nešto što ono traži. Tako će dobiti utisak da je ono samo nešto izabralo.
Nudite kompromis. To nije znak vaše slabosti, već time pokazujete da držite do svog mišljenja, ali uvažavati i njegovo, čime dolazite do zajedničkog rešenja.
Ne ismevajte dete i ne rugajte mu se. Čak ni u šali. Time direktno urušavate njegovo samopoštovanje i podstičete ga na tvrdoglavost i prkos.
Pohvalite detetov trud i primetite lepo ponašanje. Ako želite da ponovi nešto pozitivno što je učinilo, ne zaboravite da mu uputite toplu reč. Ali, ne preterujte. Ako su pohvale teatralne, deluju neuverljivo i nisu efikasne (tipa: “Ti si najbolja devojčica na svetu“). Mnogo je bolje da pohvalite konkretno ponašanje (npr. „Mnogo si mi pomogla što si postavila sto“), jer su takve pohvale uverljivije i lakše se pamte, tako da će dete biti spremno da ponovi isti taj postupak ne bi li dobilo pohvalu.
Važno je i da upućenu pohvalu ne kvarite dodatnom kritikom (npr. „Lepo si uradio domaći, ali zašto ti je trebalo toliko vremena?“) koja poništava pohvalu. Time detetu šaljete poruku da ne veruje pohvalama koje dobija od drugih.
Samopouzdanje deteta možete ojačati time što ćete tražiti pomoć uz nekoliko starih trikova.
Na primer, u detetu možete probuditi osećanje da je jako time što ćete od njega zatražiti pomoć. Ovu taktiku upotrebite samo ako ste sigurni da će moći da izvrši zadatak. Dete će blistati od ponosa, jer vam je pokazalo koliko je sposobno. Ako zatreba, ponekad se možete praviti nevešti, kako biste detetu dali priliku da se istakne. Na taj način pokazaćete mu da odrasli nisu nepogrešivi i da deca nisu nužno slabija strana.
Marijana Petrović, spec. med. psihologije
Izvor: mojpedijatar