За чувену комбинацију „црни шортс, бела мајица, чисте патике“ – неизоставне одевне предмете без којих школарци некада нису могли ни да приђу сали за физичко васпитање, данас зна тек понеко дете, пише Блиц. А физичко, које је ранијих година било један од важнијих и омиљенијих предмета, данашњи школарци, рекло би се, одрађују.
Некада су дечји дани подразумевали свакодневно трчање, пентрање по дрвећу, истраживање сеоских шумарака, откривање нових потока, играње жмурке, певање, цртање… Стил живота просечне породице данас лишава децу свега тога. Иако је, према мишљењу стручњака, физичко најважнији предмет до дететове 12 године, он је, руку под руку са музичком и ликовном културом, у нашем образовном систему, али и код родитеља ђака, често потпуно неправедно маргинализован.
И док су некада ђаци бежали са часова да би се играли лопте, данас већина гледа како да избегне час физичког. А све то за резултат има и те какве последице по њихово здравље. Избегавање физичке активности изнедрило је високу, гојазну и трапаву децу – то су оцене наставника физичког васпитања данашње омладине, која не би добила прелазну оцену за своје физичке способности уколико би била оцењивана по ранијим критеријумима.
Изговори
Иако физичко слови за омиљени предмет међу млађим основцима, нарочито код дечака, према искуству Јелене Бобаревић, наставнице физичког у ОШ „Дринка Павловић“, већ од осмог разреда девојчице почињу да траже изговоре да не раде физичко, па са том праксом настављају у средњој школи.
– Оне су тада у периоду када почињу да се шминкају, пеглају косу, па не желе да се озноје и тада смишљају изговоре да не раде физичко. Генерално, мали је број ученика који избегава да раде физичко. Сматрам да су такви изговори више заступљени код старијих ђака, односно у средњим школама – каже наставница Бобаревић.
А осим шминкања, пеглања косе и сређивања, неретко се могу затећи ученице које час физичког користе да ураде радове из ликовног, напишу састав, или пак седе с телефонима у рукама. Према речима наставника физичког, када ђацима задају да трче или раде вежбе загревања, већ после пет минута могу да примете „фолиранте“ који се сагињу да завежу неодвезану пертлу, само да би прескочили вежбу и мало се одморили.
Поштеда
Како каже наставница Бобаревић, након три минуса следи јединица, тако да је неретко и оцена добар подстрек да се часови не избегавају. Ипак, постоје ситуације у којима наставник не може да примора дете да ради физичко.
– У ситуацији када ми приђе дете и каже да га боли колено, не могу да га натерам да ради физичко, јер бих сносила одговорност уколико се повреди. Такође, ако родитељ дође и каже да се дете спрема, рецимо, за такмичење на клавиру, те не би требало да ризикује да повреди прсте играјући неки спорт, то су оправдани изостанци. Као и поштеда за девојчице када су у циклусу. Морам да приметим да су моторичке способности деце слабије него што је то био случај у време када сам ја била ученик. Живимо у другачијем времену, савремена технологија је узела примат, а често се од ученика може чути да су окупирани обавезама у школи и немају времена да се баве спортом. Ипак, мој утисак је да деца воле да су физички активна и да им главни проблем представља то што не проводе довољно времена напољу – истиче наставница.
Пењање уз конопац
Да је ситуација са децом све лошија и лошија, слаже се и Бранислав Тешић, професор физичког васпитања у Основној школи „Ђорђе Натошевић“ из Новог Сада.
– Постурални поремећаји код деце, односно поремећаји става или држања тела су у сталном порасту и све су присутнији. Мислим да су за то све криве нове технологије, односно таблети, мобилни телефони и рачунари којима многа деца имају неограничен приступ. Имамо ситуацију да деца не знају да скоче уназад – објашњава професор Тешић.
Да је ситуација алармантна, овај професор схватио је када је децу ставио на једноставан тест – пењање уз конопац.
– У моје време у читавој генерацији двоје-троје ученика није могло да се попне уз конопац. Сада имамо ситуацију да од целе генерације од око 110 ученика имамо само два дечака који то могу да ураде и то само зато што ван школе тренирају џудо. Нико други не може. Као што нико не може да у успону пређе преко разбоја, што је пре било незамисливо. Не знају ни на дрво да се попну – прича проф. Тешић.
Велики проблем, додаје, праве и родитељи који их ослобађају физичког.
– Ја немам моћ да никога приморам да ради физичко. Родитељи оду код лекара и траже да децу ослободе физичког. У нижим разредима је то мање заступљено зато што је деци у том узрасту и даље интересантно физичко јер су још мали и воле да се играју и имају изражен такмичарски карактер, али старији су дискутабилни. – каже проф. Бранислав Тешић и додаје да много деце не жели да ради физичко јер им није ин.
Дубоке патике и паткаст ход
Владимир Аничић, наставник физичког у ОШ „Слободан Секулић“ из Ужица каже за „Блиц“ да су најчешће аномалије у погледу физичке способности деце деформитети ногу и кичменог стуба. У једном разреду од 22-23 ученика, њих шест или седам има значајне деформитете.
– Од петог до седмог разреда ђаци не избегавају физичко, већ у осмом и томе су склоне углавном девојчице. У нашој школи није велики проценат таквих, али знам да у неким другим јесте. Одређени број девојчица не ради физичко да се не би знојиле, а изговори су од месечног циклуса, о коме наравно водимо рачуна, до приче „боли ме глава“. Доста причам са девојчицама, објашњавам им да је због њиховог здравља битно да затегну стомак и леђа. Учим их да правилно иду, манекенском ходу и окрету. Носе дубоке патике и паткасто корачају – прича наставник Аничић.
План министарства просвете – Атлетика у школама, вежбање у вртићима
Министар просвете Младен Шарчевић недавно је потписао Протокол о сарадњи између Атлетског савеза Србије и стручног спортског удружења “Српског савеза професора физичког васпитања и спорта”, на основу ког ће основци моћи да се упознају са атлетским дисциплинама.
Председник ССПФВС др Мирослав Марковић истиче за „Блиц“ да није реч о новом наставном предмету, већ о активности чији се елементи могу уградити у постојећи програм физичке културе, или као вид ваннаставних програма.
– Предвиђена обука 600 наставника и учитеља за реализовање програма Дечја ателтика. Обука је почела у фебруару и трајаће до јуна, када су предвиђене обуке на Косову и Метохији, а вероватно је да ће од септембра почети други круг обука. Циљ је унапређивање компетенција наставника да елементе овог програма уграде у процес наставе. Акценат је да школе које раде једносменски овај програм уврсте у спортске активности школе које треба да се реализују након редовне наставе – објашњава др Марковић.
Додаје да је планирана изградња мини-атлетских борилишта у школским двориштима уз помоћ друштвено одговорних компанија, локалних самоуправа и ресорног министарства, како би се унапредили услови за развој атлетике у свим срединама. План је да овај програм заживи до почетка Светског првенства у атлетици 2022. године.
Пасивност изазива агресију, деца више не играју ни жмурке
Психолог у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“ Лидија Максић, каже да организоване спортске активност код ученика постоје, али да изостају активности попут трчања, вожње бицикла, ролера, играња жмурке.
– Деца са којом радим су доста физички активна и укључена у различите спортске активности. Међутим, у великој мери изостаје она природна физичка активности која произилази из кретања, боравка напољу, у парку, природи – истиче психолог Максић.
Према њеним речима, тренирање се у већини случајева своди на такмичење, а не на вежбање ради здравља и задовољства.
Додаје да пасивност утиче на расположење, а на дуже стазе буди и агресију код деце.
Како каже, проблем је што су и родитељи физички неактивни, те не треба очекивати да ће такви родитељи активирати своју децу.
Нови проблеми са гојазношћу, кичмом, видом… Ђаци кроз спорт уче правилан образац живота
Заменик начелника у Дому здравља „Савски венац“ педијатар др Љубиша Поповић истиче да се данас на систематским прегледима сусреће већи број деце који имају проблеме са кичмом него што је то био случај ранијих година.
– Велики проценат деце проводи сувише времена у седећем положају. Физичка неактивност доводи до честих деформитета са кичмом и ако се не уочи и не лечи на време, може довести до озбиљних проблема. Тада су потребне дуготрајне вежбе, ношење мидера и других непријатних помагала, што се може одразити на изостанак из школе. Такође, чест проблем јесте и поремећај вида који се јавља услед напрезања услед коришћења мобилних телефона, играња игрица на компјутерима и слично – каже за „Блиц“ доктор Поповић и напомиње да је превенција од изузетног значаја чему служе систематски прегледи.
Наглашава да је управо гојазност једна од водећих последица физичке неактивности.
Извор: Блиц