У наставку је текст који нам је стигао од наставнице која је желела да остане анонимна. Поштујући њену жељу, преносимо га у целости.
Дежураћу ја, господине министре, и ове године. Дежурала сам и свих претходних, и поштено урадила послове дежурног наставника, и прегледача, зависно за шта ме одреде. Моје колеге и мене не морају да обилазе Ваши помоћници, руководиоци школских управа, просветни саветници и инспектори. Далеко је наша школа и тешко је до ње доћи, а и путне трошкове нам не исплаћују у пуном износу. Верујте, ја то најбоље знам.
Слажем се, поштовани министре, да није на одмет подсећати просветне раднике да ђацима не треба дозволити преписивање, нити им помагати у изради теста. То је њихово знање. Слажем се са тврдњом да ми просветни радници имамо одговоран задатак да наше ученике научимо да се успех темељи на личном труду и знању, а не на превари. Знам и да је наш задатак да помогнемо да најбољи ученици упишу жељене школе, јер ће тиме наше друштво сутра добити најбоље стручњаке.
Све ја то знам, али вас молим да разумете моје колеге којима је потпуно свеједно како ће спровести завршни испит. Ти људи знају, исто као и Ви и ја, да је све то једна велика фарса. Наше друштво неће добити најбоље стручњаке, макар завршни испит био доведен до перфекције, јер ће најбољи отићи из Србије. Разумем их, јер зашто би радили за плату која је није ни изблиза довољна за пристојан живот. Нећемо ни научити ђаке да се труд и поштење вреднују, јер ће већ за коју годину на својој кожи осетити да није важан ни труд ни залагање, већ нешто друго. Научиће и да преписивање није кажњиво, а у појединим случајевима је врло исплативо.
Сазнаће наши ђаци да се конкурси расписују за пожељне и унапред одабране, да се посао у просвети, чак и на одређено време, не добија зато што си најбољи на конкурсу. Видеће да и ако негде буде расписан конкурс, никаквог утицаја нема то што сте претходно годинама пожртвовано радили. Посао ће добити други, а они ће добити одговор, уз муцање због непријатности, како је то „виша сила“, и да морају разумети како ствари функционишу.
Све сам ја то искусила на сопственој кожи. Радим на одређено време више од деценије. За замене сам увек била одлична, али за конкурс нисам. Увек је предност имао неки сестрић, братанац, кумић, послушник. И њих сам мењала, кад год је неки митинг, и у другим приликама.
Зато данас, када видим да нико ни не помишља да мења овај систем, не видим никаквог смисла у томе да се борим за спречавање превара на завршном испиту.
Срећом, ове године сам одређена за прегледача, те нећу бити у дилеми шта да радим као дежурни наставник. А њима нека је Бог у помоћи. Мени савест не дозвољава да учествујем у фарси и обмањивању ученика.
ПС. Не морате нам слати уверења о стручном усавршавању због учешћа на завршном испиту. Имам их довољно, ничему не користе, а сви у школи ми се смеју када их покажем.