U nastavku je tekst koji nam je stigao od nastavnice koja je želela da ostane anonimna. Poštujući njenu želju, prenosimo ga u celosti.
Dežuraću ja, gospodine ministre, i ove godine. Dežurala sam i svih prethodnih, i pošteno uradila poslove dežurnog nastavnika, i pregledača, zavisno za šta me odrede. Moje kolege i mene ne moraju da obilaze Vaši pomoćnici, rukovodioci školskih uprava, prosvetni savetnici i inspektori. Daleko je naša škola i teško je do nje doći, a i putne troškove nam ne isplaćuju u punom iznosu. Verujte, ja to najbolje znam.
Slažem se, poštovani ministre, da nije na odmet podsećati prosvetne radnike da đacima ne treba dozvoliti prepisivanje, niti im pomagati u izradi testa. To je njihovo znanje. Slažem se sa tvrdnjom da mi prosvetni radnici imamo odgovoran zadatak da naše učenike naučimo da se uspeh temelji na ličnom trudu i znanju, a ne na prevari. Znam i da je naš zadatak da pomognemo da najbolji učenici upišu željene škole, jer će time naše društvo sutra dobiti najbolje stručnjake.
Sve ja to znam, ali vas molim da razumete moje kolege kojima je potpuno svejedno kako će sprovesti završni ispit. Ti ljudi znaju, isto kao i Vi i ja, da je sve to jedna velika farsa. Naše društvo neće dobiti najbolje stručnjake, makar završni ispit bio doveden do perfekcije, jer će najbolji otići iz Srbije. Razumem ih, jer zašto bi radili za platu koja je nije ni izbliza dovoljna za pristojan život. Nećemo ni naučiti đake da se trud i poštenje vrednuju, jer će već za koju godinu na svojoj koži osetiti da nije važan ni trud ni zalaganje, već nešto drugo. Naučiće i da prepisivanje nije kažnjivo, a u pojedinim slučajevima je vrlo isplativo.
Saznaće naši đaci da se konkursi raspisuju za poželjne i unapred odabrane, da se posao u prosveti, čak i na određeno vreme, ne dobija zato što si najbolji na konkursu. Videće da i ako negde bude raspisan konkurs, nikakvog uticaja nema to što ste prethodno godinama požrtvovano radili. Posao će dobiti drugi, a oni će dobiti odgovor, uz mucanje zbog neprijatnosti, kako je to „viša sila“, i da moraju razumeti kako stvari funkcionišu.
Sve sam ja to iskusila na sopstvenoj koži. Radim na određeno vreme više od decenije. Za zamene sam uvek bila odlična, ali za konkurs nisam. Uvek je prednost imao neki sestrić, bratanac, kumić, poslušnik. I njih sam menjala, kad god je neki miting, i u drugim prilikama.
Zato danas, kada vidim da niko ni ne pomišlja da menja ovaj sistem, ne vidim nikakvog smisla u tome da se borim za sprečavanje prevara na završnom ispitu.
Srećom, ove godine sam određena za pregledača, te neću biti u dilemi šta da radim kao dežurni nastavnik. A njima neka je Bog u pomoći. Meni savest ne dozvoljava da učestvujem u farsi i obmanjivanju učenika.
PS. Ne morate nam slati uverenja o stručnom usavršavanju zbog učešća na završnom ispitu. Imam ih dovoljno, ničemu ne koriste, a svi u školi mi se smeju kada ih pokažem.