Kada se govori o digitalizaciji zaboravlja se da digitalizacija podrazumeva strukturiranje poslovnih procesa u ciljanom sistemu koji se digitalizuje i da je platforma za rad u mnogim aspektima potpuno drugačija.
Pre svega, škole u Srbiji spadaju u relativno slabo strukturirane sisteme ako se posmatraju svi poslovni procesi u školama. Takođe je u obrazovanju tehnološki optimizam izuzetno opasan jer su škole u suštini vaspitno-obrazovne a ne samo obrazovne institucije (vaspitanje je slabo strukturiran proces i verovatno je nemoguć bez vaspitača a obrazovanje je u suštini prilično strukturiran proces koji u nekim delovima ne zahteva nastavnika).
Neki delovi poslovnog procesa u školama se mogu strukturirati a neki ne. Kako strukturirati motivaciju učenika ili u kojoj meri može ocena da ohrabri učenika na veća postignuća?
Odluke vaspitača/nastavnika u procesu obrazovanja i vaspitanja mogu nekome da promene život (da ga unište ili da mu pomognu da bude uspešniji). Druga je stvar ako ćemo da se igramo digitalizacije pa delove sistema strukturiramo i da time nametnemo dodatne obaveze nastavnicima jer bilo koji digitalizovani sistem treba snabdeti podacima.
Pa vi imate u startu situaciju da je sa nosiocima digitalizacije u školama Srbije nadležno Ministarstvo u lošim odnosima. Mislim na nastavnike koji drže informatiku i računarstvo i tehničko obrazovanje. Sticajem okolnosti ćerka mi radi u prosveti i planirala je ali je (kaže na sreću) odustala da se prijavi na neki konkurs za neke voditelje programa digitalnog opismenjavanja. Kada sam je pitao zbog čega je odustala ona mi je objasnila da u Srbiji radi sigurno više od hiljadu nastavnika koji predaju informatiku i računarstvo i tehničko i informatičko obrazovanje. Oni su u određenoj meri upoznati sa računarima i informacionim sistemima i u određenoj meri su osposobljeni da se koriste savremenom tehnologijom ili savremeno rečeno digitalno su kompetentni.
I sada Ministarstvo gura prst u oko tim ljudima koji rade u školama i pomažu ostalim kolegama time što ih zaobilazi i formira grupu koja će za fine parice da održi dvodnevna možda i trodnevna predavanja kako se koriste računari. Ovi ljudi (oni koji nisu u ovoj odabranoj grupi) su u svojim kolektivima ovim činom osramoćeni i sigurno neće blagonaklono da gledaju postupke Ministarstva (ćerka mi je ljuta da ne kažem besna).
I šta će se desiti? Pa kada ti treneri koji su nazvani voditelji za digitalno opismenjavanje (ili šta god) završe svoj posao, obučeni će morati ovima koji su zaobiđeni i osramoćeni da se obrate jer će voditelji biti negde drugde a ta gospoda je navikla da radi za dobre pare.
Kada sam je pitao šta bi ona uradila ona je rekla da je Ministarstvo moglo da kaže šta tačno hoće, da definiše plan i program obuke i da ti ljudi koji će posmatrati obuku svojih kolega u suštini realizuju tu obuku i da dobiju naknadu za rad. Prvo, to su ljudi sa kojima rade i kojima već pomažu i koji neće imati ništa protiv toga da kolega koji im je toliko puta pomogao zaradi neki novac. Umesto toga dobijamo par hiljada ljutih nastavnika koji treba da budu nosioci digitalizacije u školama i stotinak onih koji će se od ovako zamišljene digitalizacije ovajditi. Drugim rečima digitalizacija u prosveti je u startu sabotirana.
Ko gubi?
Škole, Ministarstvo, nastavnici, Srbija generalno jer su lošim projektima digitalizacije odnosno digitalnog opismenjavanja u Ministarstvu već gurnuli klipove u proces digitalizacije Srbije. I ko je tu gurao klipove? Nastavnici sigurno nisu. Pa oni (nastavnici) i traže da se nešto učini po pitanju digitalizacije, ali zbog manjka opreme i uslova za rad mogu samo da gledaju i da čupaju kosu.
Nije ovde u pitanju Ana (verovatno mislite na Brnabić) jer ona u informatici nije neki autoritet a činjenica da je ponosno izjavila da je ona sama pisala ekspoze joj i ne služi na čast jer je trebalo za svako poglavlje da nađe par saradnika koji bi artikulisali stavove iz predmetne oblasti (da podeli odgovornost i zasluge). Drugim rečima ona je pokazala da nema kapacitet da organizuje stručnu javnost oko nekih tema pa da znamo koga da krivimo za promašaje u nekim oblastima. Pošto nije kompententna za digitalizaciju, a iza njenih reči stoji samo ona, onda u suštini niko nije odgovoran. Za poteze u Ministarstvu obrazovanja ona sigurno nije odgovorna.
Ah da pitatnje koga pozvati. Lista je prilično dugačka.
Pogledajte listu profesora FON-a koji poprilično znaju o digitalizaciji i koji su me u toku studija (na sreću) prilično izmuštrali. A svakako nemojte zaobići katedru za softversko inženjerstvo ETF-a u Beogradu i slične katedre univerziteta u Nišu i Novom Sadu.
Ima poprilično ljudi u Srbiji koji poprilično znaju o digitalizaciji a niko ih nije pitao.