Обраћање директорке Музичке школе „Јосип Славенски“ Тијане Ковачевић, а које је упутила својим колегама, руководиоцима образовних установа, позив је на јединство и солидарност с колегама. Она апелује на своје колеге да не подлежу притисцима да оним људима с којима рате прете, да их разједињују и ломе. Уместо тога, позива директоре да стану уз своје ђаке и колективе.
Њено обраћање преносимо у целости.
„Поштоване колегинице и колеге директори школа,
Обраћам вам се поводом последњег Дописа Министарства просвете који нам је свима стигао 24. јануара.
У дану када би, након низа погрешних одлука и дописа, неко морао да покуша да смири ситуацију која је сад већ потпуно ван контроле у школама, нас поново подсећају да претимо својим колегама смањењем плата и отказима.
Данас, када су све наше колеге на улицама широм земље, кад су са њима наши ученици, наши бивши ученици, њихови родитељи. Данас, када цела Србија стоји како би мирно одала почаст жртвама стравичног немара, корупције и непоштовања било каквих закона, нама је наложено да по ко зна који пут претимо и позивамо се на законске одредбе.
Хоће ли неко од нас реаговати?
Већ више од два месеца студенти, они наши најбољи ученици, одговорно и достојанствено траже истину и правду која би требало да је једнака за све. Траже одговоре и одговорност. И не треба никог да чуди чињеница да им овако снажну подршку пружају управо њихови учитељи и наставници у тренутку када они држе свој први и можда најважнији час. Зар треба да их оставимо саме?
Ми смо их учили да буду одговорни, слободни, да мисле својом главом, да не престају да питају и да се питају. Учили смо их да ће знањем и мудрошћу покорити свет. И ми не смемо да ћутимо данас, када их због тога на улици газе, шамарају, вређају, већ морамо да покажемо да верујемо у оно чему смо их учили исто колико верујемо и у њих. Кад кажем МИ, драге колеге, мислим и на нас, директоре школа, јер и ми смо пре свега наставници.
Исто тако, не смемо сад оставити ни своје колеге у тренутку када и они траже подршку и поштовање, јер они су ти који су нама поклонили поверење да ћемо сви заједно радити у интересу будућности наше земље.
Зашто нам министарка шаље овакве дописе? Зар је могуће да нико у руководству Министарства просвете већ годинама, а нарочито данас, не разуме какво је стање у школама и да свако њихово ново обраћање додатно изазива гнев, сад већ и ученика и родитеља, поред свих нас запослених. Ситуација у школама никад није била тежа, а није да нисмо указивали на то. Мислите ли да је примерено оно шта се од нас тражи у тренутку када ученици блокирају наставнике да раде свој посао, родитељи, који су до јуче слали, сада избацују просветне инспекторе из школе, у школама заседају пленуми?
Да, ситуација је ван контроле али истина је да ће казна бити наш заједнички пораз и надам се да смо тога сви свесни.
Предлажем зато, и мислим да је важно да се коначно и ми огласимо и кажемо јавно да ми нисмо непријатељи наших колега, већ да заједно са њима, у овим временима када се све урушава, покушавамо да одржимо у животу оно што се зове школа и све вредности које она пропагира. Ми смо сви, на крају крајева, и даље са децом и уз децу. Да пошаљемо заједно поруку да нам не прете, да нас не зову они који нису надлежни, да смо уз наше колеге и ученике и да је свима нама највећа жеља да се што пре вратимо у школе, да наставимо у нормалним условима да радимо оно чему смо посвећени и у чему смо најбољи и да покушамо сви заједно да изградимо неко боље друштво.
Нећемо смањивати плате и нећемо делити отказе данас, не зато што не верујемо у то да свако треба да буде одговоран за своја дела, него зато што нећемо дозволити да у једном стању бешчашћа и безакоња страдају наше колеге.
Уместо тога, предлажем да ми позовемо одговорне у Министарству просвете да они преиспитају свој рад и своју одговорност за ову ситуацију у којој смо сви сада.
Ми ћемо наше часове надокнадити. Ко ће надокнадити изгубљене године и генерације?
С поштовањем,
Тијана Ковачевић, директор Музичке школе „Јосип Славенски“