Individualni sportski i akademski uspesi naših mladih ljudi ovih dana su u fokusu. Ponosimo se njima, donose nam radost i osećaj da, kao nacija, imamo mnogo da ponudimo.
Ali, individualni uspesi nas, ipak, ne mogu definisati kao uspešan narod. Oni, ako su brojni, mogu ukazati na potencijal koji postoji, a koji se uz ogroman rad i trud kod pojedinaca i te kako prepoznaju i na kraju prikažu u svom punom sjaju. To ne znači da nemamo pravo da budemo ponosni, i te kako imamo, ali odmah do tog fenomenalnog osećaja trebalo bi da dođe i onaj drugi u kom se pitamo – ko su ljudi koji mogu pomoći da nijedno naše dete ne protraći talente koje nosi u sebi i ne izgubi motiv za rad?
Kada govorimo o akademskim uspesima, tu je, naravno škola i nastavnici. Nedavno je tema bila prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kada je u javnost izašao podatak da znatan broj vukovaca i još više odlikaša – nije položilo prijemni ispit. Tada je prodekan ovog fakulteta posebno istakao uspešnost kandidata iz – Užičke gimnazije.
Prof. dr Biljana Grujičić, direktorka ove gimnazije i profesorka srpskog jezika i književnosti, za naš portal je govorila o uspehu đaka škole na čijem je čelu.
„Pažnju javnosti na našu gimnaziju skrenulo je pismo dekana Medicinskog fakulteta na prolaznost naših učenika. Ali, nije nam samo on ukazao tu čast. Od Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu smo, u znam zahvalnosti, dobili povelju, a pismom zahvalnosti obratili su nam se i Građevinski i Saobraćajni fakultet. Biću neskromna pa ću reći da se nismo iznenadili jer pratimo statistiku upisa naših učenika i znamo da samo kontinuiran kvalitetan rad daje dugoročne rezultate.“ – kazala je Grujičić za naš portal.
Profesorka Biljana je, pre nego što je došla na poziciju direktora škole, u njoj predavala srpski jezik četvrt veka. A pre toga, sedela je s druge strane katedre i bila učenik Užičke gimnazije. Na pitanje u čemu je tajna, kratko kaže – u ljudima.
„Školu karakteriše izuzetno kvalitetan nastavni kadar, jer svi hoće da dođu i predaju u gimnaziji, školi koja upisuje najbolje i najzainteresovanije učenike. Sama zgrada je izuzetno tehnički opremljena, iako je zdanje staro 185 godina. Kroz donacije i sredstva Ministarstva prosvete stigao nam je veliki broj pametnih tabli i dosta kompjuterske opreme. Trenutno radimo adaptaciju hemijske laboratorije i nadamo se najboljem rezultatu na kraju.“ – ponosno kaže Grujičić i dodaje da je škola u pregovorima za otvaranje Mejkerlaba.
Nismo mogli da zaobiđemo ni vaspitnu ulogu škole o kojoj se toliko govori. Naša sagovornica veruje da škola i te kako vaspitava i da ona tu svoju ulogu ne zaboravlja.
„Ne mislim da je vaspitna uloga škole zapostavljena, pre mi se čini da roditelji svoja ovlašćenja daju prosvetnim radnicima, a vi ono što niste uradili na vreme u svom domu, ne može nijedna institucija da vam nadoknadi. To se nekada zvalo dobro domaće vaspitanje, a verujem da se ceni i dalje.“ – ističe direktorka Užičke gimnazije.
Kako objašnjava, u školi na čijem je čelu postoje vidljivo istaknuta pravila ponašanja u školi, na času, u hodnicima, prema nastavnom i pomoćnom osoblju.
„Svi mi koji radimo u školi trudimo se da nastupamo jedinstveno u vezi sa ovim pravilima. Moram da istaknem da su nam roditelji kredibilni partneri na ovom putu vaspitanja učenika.“ – kazala je Grujičić za Zelenu učionicu.
Govoreći o planovima i programima u gimnazijama profesorka Grujičić istakla je da njih, svakako, treba rasteretiti.
„Kao čovek koji je dugo u obrazovanju, smatram da nam je definitivno potreban rasterećujući obrazovni sistem, svakako manje od 17 predmeta koliko ih ima, recimo, u drugom razredu gimnazije. Time bismo dobili na kvalitetu, a dopunska ili dodatna nastava, ili časovi sekcije ne bi morali da se održavaju u drugoj smeni, i da učenici naprosto više nemaju snage za sve to, jer postoji još obaveza za njih u toku dana.“ – objašnjava naša sagovornica.
Za uspeh koji đaci Užičke gimnazije postižu na polaganju prijemnih ispita svakako je zaslužan i odnos na relaciji nastavnik-učenik. On se, kaže naša sagovornica, bazira na autoritetu i poverenju.
„Smatram da je pitanje autoriteta nešto što svaki nastavnik gradi na svom času. Ako vi ne imponujete mladom čoveku svojim načinom ponašanja i poznavanjem materije o kojoj govorite, teško da mu možete postati autoritet. Takođe mislim da mediji prenose jednu sliku o školi koja je donekle netačna, jer je površna. Rekla bih čak da selektuje negativnosti, sakuplja ih i senzacionalistički predstavlja u javnosti. S druge strane, pozitivni primeri, poput Matematičke olimpijade, sporadične su i ne tako čitane vesti. Smatram da obrazovanje nije sfera za senzacionalizam, a svako nasilje u korenu osuđujem, kao i sve moje kolege.“ – ističe prof. Grujičić.
Govoreći o autoritetu u učionici, naša sagovornica kazala je da je on uvek bio rezervisan za one koji su svoj posao dobro znali.
„Autoritet u učionici uvek su, setite se, uvek su imali oni profesori koji su dobro znali svoj posao i koji su imali čemu da vas nauče. Oni su onda imali pravo da isto to traže i od svojih učenika. Najveći uticaj na vas upravo ima vaš profesor i vi zbog njega, vrlo često i birate čime ćete se to sutra u životu baviti, a to, priznaćete, nije mala stvar.“ – zaključuje direktorka Užičke gimnazije.