Када дете свакодневно има изливе беса због најбаналнијих ствари или се деца свађају око исте играчке иако имају безброј других око себе, сигурно брзо изгубите стрпљење и једва чекате да се тај дан заврши. Нисте једини. Сви ми родитељи смо у константној потрази за новим начинима како да дисциплинујемо децу а да не одреагујемо бурно. Међутим, најчешће грешимо.
Шта обично радимо када се наша деца не понашају лепо? Пошаљемо их у собу и кажемо да не могу да изађу док не престану да плачу. Или им истргнемо жељену играчку из руке и вичемо да престану да се свађају. Ни сами не знамо која је казна одговарајућа за њихово понашање. Неки од нас преузимају модел васпитања од својих родитеља а неки од других мама на основу њихових искустава. Често се осећамо као да губимо контролу и љутимо се више него што желимо да признамо.
Одрасли смо верујући да дисциплина значи кажњавање и то је оно што примењујемо и на нашој деци. Покушавамо да се изборимо са тим користећи свој ауторитет и моћ да приморамо децу да нам се повинују. Али, то није дисциплина.
Учење кроз дисциплину
Заборавите казне, “тиме оут”, бројање до 3. Дисциплина није борба између вас и детета. Уместо тога пробајте да га научите како да:
Контролише своје емоције
Постави границе
Лепо се понаша
Има добар однос са децом и одраслима
Ово су најважније лекције које дете може да научи из незгодних ситуација. Када се деца посвађају то је прилика да их научите да разговарају и на смену се играју са истом играчком. А у нападу беса, треба да дубоко удахну и пригрле своју играчку или ћебенце које их умирује. Уместо сталног звоцања, дајте детету неку одговорност да би га подстакли да преузме инцијативу.
Да бисте стварно научили дете нешто кроз дисциплину примените следеће:
Схватите да је дететово понашање нормално
Често заборавимо да је дете управо то – дете. Нервирамо се кад дуго пере руке или се туче и свађа, тражи одређену мајицу или се љути кад је време да се иде кући. Међутим, не смемо да заборавимо да управо то значи бити дете.
Деца нису одрасли и немају осећај за ефикасност, време или понашање. Њихов највећи проблем је да ли ће обући омиљену мајицу. Иако је то нама банално, њима је подједнако важно као што су нама важни наши проблеми. Када прихватите да је њихово понашање нормално (нпр.изливи беса у одређеним годинама), иако то јесте фрустрирајуће, имаћете много више стрпљења. Деца тек уче да контролишу своје емоције.
Не примајте све к срцу
Понекад имамо визију како би родитељство требало да изгледа и како би деца требала да се понашају и, ако није тако код нас, разочарамо се. Много пута нешто планирамо или идемо негде јер мислимо да ће бити забавно а испадне сасвим супротно. На пример, испланирамо одлазак на пикник или неку породичну свечаност и унапред се радујемо томе јер мислимо да ће то бити весела успомена и нама и деци. А онда деца плачу, свађају се где да идемо на пикник или бесне пред целом фамилијом.
Схватите ове ситуације као прилику да деца из њих нешто науче, не примајте их к срцу.
На истој сте страни
Већина родитеља, када се деца лоше понашају, брзо изгуби стрпљење, повиси тон и промени расположење. Тада настаје ситуација у којој је родитељ против детета, у потпуно неправедној борби у којој се већ унапред зна победник (родитељ наравно). Преокрените зато ову ситуацију „ја“ против „тебе“ у „ми“.
Замислите студента и професора на предавањим пред испит. Професор не даје испит у жељи да обори студента. Он му преноси знање које ћу омогућити да положи испит. Професор и студент су на истој страни као што би то требало да буду и родитељи и дете.
Битно је да научимо децу а не да победимо
Деца прате пример својих родитеља и од њих уче. Ако их научите да овладају својим емоцијама, они неће имати изливе беса већ ће научити да кажу „љут сам“ и узеће своју играчку која их смирује.
Тако учење кроз дисциплину постаје добитна комбинација за све. Више се нећете борити ко је главни већ ћете заједно долазитит до решења.
Извор: NajboljaMamaNaSvetu