Disciplina u učionici – između drugara i policajca

mart 11, 2019

 

Bio jednom jedan nastavnik predmetne nastave. Voleo je svoju oblast i uživao u poslu u školi. Sjajno mu je išlo prenošenje znanja i veština, bio je kreativan i efikasan u tome. Ipak, i povrh toga mu se dešavalo da pri uspostavljanju discipline u odeljenju nekako zataji.

Pored mnogobrojnih boljki nastavne prakse koje se javljaju i nestaju, upravljanje odeljenjem i uspostavljanje discipline su prisutne decenijama. One vam mogu zadavati brigu i stres čak i ako imate višegodišnje iskustvo. Zašto? Zato što se načini vaspitavanja, kao i deca sama po sebi menjaju. I vi se menjate.

U nastavku priče potražite savet koji se odnosi na vašu situaciju u učionici.

Dobro su vam poznate aktivnosti uključivanja učenika u kreiranje pravila ponašanja. Primena tog modela se posebno preporučuje učiteljima i nastavnicima koji vode odeljenja na samom početku prvog obrazovnog ciklusa. Naš nastavnik sa početka priče je znao da deca vole da se pridržavaju onoga što su sama (uz nenametljivo vođenje odraslog) sama predložila. Kao odeljenski starešina, bio je takođe svestan da je važno sačekati da se u odeljenju stvori osećaj zajedništva da bi se pravila grupno sastavila. Ali gde sam tu ja kao nastavnik? Kuda dalje? – pitao se on.

Pravila za odrasle

Pravila ponašanja važe za učenike, ali za vas su ona još detaljnija. Nije toliko surovo koliko na prvi pogled možda zvuči. Naprotiv. Vi ste za decu modeli ponašanja i od vas se očekuje doslednost. Ovaj podsetnik će vam dobro doći da utvrdite da li se i vi držite nekih pravila:

– budite dosledni bez izuzetka: sprovedite posledice kada je pravilo koje ste sa decom kreirali prekršeno

– ne dajte sebi da se uvučete u borbu moći: situacija u učionici nije ni pobeda ni poraz, to nije takmičenje između dece i vas

– nemojte osramotiti učenika: nije vam cilj da kod deteta nastane stid, nego da poštuje dogovore

– budite mudri: ponekad pustite učenika da sam izabere posledicu ili izaberite posledicu koja je najadekvatnija za situaciju i razvoj deteta

– ostanite staloženi i kontrolišite bes: govorite mirno, ali ne prihvatajte učeničke izgovore

Ako ste snažno uvereni da sve ovo primenjujete bez izuzetka i ne želite dalje da se preispitujete, nema potrebe da dalje čitate.

Par predloga

Naš odeljenski starešina je priznao sebi da ne vodi baš uvek računa o svim ovim pravilima jer je opterećen administacijom, planiranjem i izveštavanjem. Ako se i vi prepoznajete u tome, evo nekoliko predloga posledica po učenike koji će vam olakšati život u učionici. Setite se onoga što već znate, poznavanje odeljenja i pozitivan kontakt sa decom su sigurni temelji za uspostavljanje discipline.

Pritom, oni ne isključuju izgradnju vašeg autoriteta.

1. gubitak privilegija: podsetite se stare lekcije iz psihologije: zadavanje kazne nije isto što i gubitak nagrade (potkrepljenja). Samo ovo drugo je prihvatljivo za dečiji razvoj. Ukinite učeniku slobodno vreme ili prethodno datu nagradu (recimo ulogu pomoćnika, bedž za lepo ponašanje itd.)

2. isključivanje iz grupe: udaljavanje učenika od grupe zbog ometanja rada nije pogubno po izgradnju samopouzdanja i slobodno to koristite ukoliko ćete obrazložiti razloge za to. Vrsta isključivanja se može kretati od fizičkog udaljavanja (u drugo odeljenje) do kratkotrajnog ignorisanja unutar grupe.

3. razmišljanje o problemu: detetu koje se oglušilo o dogovore zadajte da napiše esej o tome šta je uradilo ili pismo izvinjenja (ako je primereno situaciji) ili da usmeno opiše šta se desilo pred vama ili školskim psihologom/pedagogom

4. kaznena zadržavanja: to mogu biti sastanci posle škole ili tokom velikog odmora, naravno u svrhu razgovora o problematičnoj situaciji

5. poseta direktoru: ovu posledicu koristite retko, samo pri ozbiljnijim prekršajima kao što je nasilje u školi. Ukoliko učenik odbija da ode, pozovite telefonom da obavestite direktora da je učenik poslat. Trudite se da decu ne šaljete po kazni kod školskog psihologa/pedagoga jer to ne treba da bude instanca koja će ih plašiti.

6. izraz razočaranja: ako ste stvorili atmosferu poštovanja, učenicima će biti stalo do vaših emocionalnih reakcija. Razočaran, tužan ili ozbiljan izraz lica može u nekim situacijama navesti učenike da razmisle o svojim postupcima.

7. pozivanje roditelja: kao i pozivanje rukovodstva škole, ni ovome ne treba previše često pribegavati. Ako baš problemi u ponašanju postanu dugotrajni, pozovite porodicu na razgovor.

Čak i tada budite profesionalni: ne krivite roditelje za neadekvatno vaspitanje, nego potražite podršku od njih kako biste ostvarili zajednički cilj, a to je da pomognete detetu.

Podstrek umesto zaključka

Ne odustajte. Decu ćete pridobiti najpre toplinom a onda doslednošću i pravednošću. Nije tajna da učenici svih uzrasta to cene kod svojih učitelja i nastavnika. Prvi kontakt sa odeljenjem je ključan. Ako tokom prvih mesec dana uložite dovoljno napora, imaćete naknadnu, višestruku korist. Učenici će to nesebično vratiti. Sa decom budite brižni, ali dovoljno čvrsti, slušajte ih i pratite i ne sumnjajte u sebe!

Autor: Tamara Kostić, psihološkinja obrazovanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama