Skorašanja studija o telesnom kažnjavanju pokazala je da roditelji mnogo češće tuku decu nego što se misilo. Što je najvažnije, ova studija je pokazala da je fizičko kažnjavanje nedelotvorna metoda vaspitavanja. Budući da je 73% dece, nakon što bi dobili udarac, čekali manje od 10 minuta da bi ponovili ponašanje, ova studija je potvrdila da batine nisu baš najefikasniji način za disciplinovanje.
“Mnogi roditelji reaguju na loše ponašanje svoje dece tako što im oduzimaju igračke, uskraćuju im druženja i šalju u ćošak. Ali, za decu jake volje, kakva sam bila ja, nijedna od ovih metoda nije delovala.” priča Rini Vilijems u autorskom tekstu objavljenom u Vašington Postu.
Kao i mnoga deca sa sindromom nedostatka pažnje, Vilijemsova je bila dete koje je nestašluke pravilo iz dosade i bilo joj je potrebno da nečim bude zaokupljena. “Srećom, moj otac je to rano shvatio i razvio je svoj disciplinski sistem koji je odmah dao rezutate i dugoročno mi doneo dobrobit” piše ona.
Pošto joj je otac bio vojni veteran i hirurg, njegovo iskustvo iz Specijalnih jedinica pomoglo mu je da upotrebi neke neuobičajene taktike u vaspitanju.
“Nisam baš bila srećan što sam jedina petogodišnjakinja u kraju koja je imala inspekcije sobe i koja je morala da sve svoje igračke složi pre nego što može napolje na igranje” priča Vilijems. “Međutim, to što me je terao da čitam enciklopediju svaki put kad bih počela da ludujem po kući – bilo je nešto najbolje što je mogao da učini.”
Strogi otac bi izabrao pojam iz enciklopedije i rekao “Nauči sve o tome pa ću te kasnije propitati”. Ovo je bila kazna u smislu da je morala odmah da prekine šta god je radila, ali je njen cilj bio da je zaokupi i da mu pruži mentalni izazov.
I delovalo je. Osim što joj je pomogao da promeni ponašanje, tatin metod naučio ju je da, kad god joj je dosadno, uzme knjigu u ruke. To je, naravno, bivalo često i metod je delovao. Postala je advokat i pisac široke kulture, sa mnogo „enciklopedijskog“ znanja.
Još jedna dobra strana ovakve kazne, primćuje Vilijemsova, jeste što dete ima kontrolu nad svojom situacijom, jer je na njemu da odredi koliko će trajati izvršenje zadatka.
Vilijemsova današnjim roditeljima daje nekoliko ideja kako da ovu metodu primene na modernu decu:
1. Osmislite igru traženja i ispravljanja pravopisnih i gramatičkih grešaka.
2. Dodelite zadatak poput: “Pročitaj nešto o psima i nauči da nabrojiš i opišeš pet različitih rasa.”
3. dajte im izazov u vidu pitanja: “Ko od vas može mami da kaže najviše stvari o lavovima?”
Ako od kazne napravite vrstu igre, odvratićete decu od lošeg ponašanja ali im pružiti i mentalni podsticaj koji će ih osloboditi dosade, koja je uzrok nestašluka, zaključuje Rini Vilijems.