Диван и нимало трауматичан начин да детету саопштите истину о Деда Мразу

децембар 14, 2016

Моје дете има шест година и већ полако постаје сумњичава када је реч о Деда Мразу. Питања се нижу једно за другим, а мужу и мени постаје све теже да на њих одговоримо тако да она одговором буде задовољна. Тако сам, тражећи најбољи начин да је суочим са истином о Деда Мразу, наишла на једну сјајну идеју.
Једна мама описала је како се то, годинама уназад, ради у њеној породици. Укратко, од тога да дете добија поклоне од Деда Мраза, она најбоља деца добијају привилегију да и сама постану Деда Мразови! На овај начин, цела магија Деда Мразовог постојања није мит који треба разбити, већ постаје серија добрих дела која јача и шири божићни дух.
Када дете постане сумњичав, пођите с њим негде на сок или у паркић, на неко место где ћете моћи на миру да разговарате. Реците му нешто оваку: „Ове године си стварно много порастао. Не само што си виши, већ видим да је и твоје срце веће (овде истакните неколико добрих дела које је дете током године учинило). Заправо, твоје је срце сад довољно велико да можеш и сам да постанеш Деда Мраз.
Вероватно си већ приметио да већина су Деда Мразова које си видео, заправо људи обучени као Деда Мраз. Можда ти је неко од другара чак и рекао да Деда Мраз не постоји. Многа деца то мисле, зато што још увек нису спремни да и сами постану Деда Мраз, али ти – ЈЕСИ.
Реци ми најбоље ствари које знаш о Деда Мразу. Шта Деда Мраз добија за свој труд (поведите дете до одговора – колачиће, осећај испуњености за учињено добро дело…). Видиш, сад си дефинитивно спреман да постанеш Деда Мраз!”
(Овде је важно да задржите озбиљан, али конспиративан тон)
Затим, заједно са дететом одаберете неког из блиског окружења коме ће дете бити Деда Мраз. Мисија детета је да сазна шта та особа жели од Деда Мраза, да јој то припреми, упакује, тајно однесе и – никад не ода ко је поклон донео. Бити Деда Мраз није нешто што се чини да бисте добили признање. То је несебично даривање, без да очекујете било шта заузврат.
Ова мама даље пише како је њен најстарији син, од свих људи из окружења, изабрао џангризаву комшиницу која није никако волела децу и увек их је утишавала кад се играју близу њеног прозора. Приметио је да често у двориште излази боса, па је одлучио да јој купи папуче. Морао је да се мало шуња око куће како би видео, макар отприлике, који број носи.
Купио је папуче, запаковао, оставио поруку „Срећан Божић! Деда Мраз” и оставио пакетић код врата рано ујутру на Божић. Сачекали су и из прикрајка је посматрали како узима пакетић и зачуђено га отпакује улазећи у кућу. Када ју је следећег дана видео у дворишту у папучама, био је толико срећан да сам морала више пута да га подсећам да нико никада не сме сазнати шта је урадио, јер онда неће бити Деда Мраз.
Током година, дете ће увек бирати неког другог коме ће бити тајни Деда Мраз, а најлепши је осећај када дође време да се другом детету саопшти иста ствар, а прво дете вам у томе помаже и води свог брата или сестру. Заједно сви чине добра дела, чинећи неког другог срећним.

Има ли бољег доказа да Деда Мраз ипак – постоји?

А. Ц.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама