“Problem je jer smo pogrešili cilj, kad pogrešite cilj, nisam sigurna da možete stići tamo gde želite. Valjda vodimo decu u školu da nešto nauče, ne da pokažu haljinu ili jaknu
Školske uniforme menjaju cilj obrazovanja, i pomeraju ga sa mode na učenje, omogućavaju da deca budu jednaka i da na ulici budu prepoznati kao deo školskog obrazovnog sistema, smatra psihološkinja Lidija Mirković.
Prije dva dana objavljena je informacija da će svi učenici podgoričke Osnovne škole „Savo Pejanović” od septembra nositi pamučne majice sa natpisom JU OŠ “Savo Pejanović”, Podgorica.
Mnoge će, ovi školarci vratiti u davna vremena, i po nekima, u najlepše godine.
“Uniforme su u školi su obezbeđivale dve stvari: da svi budemo jednaki u školskom sistemu i da na ulici budemo prepoznati kao deo školskog obrazovnog sistema. Tako smo mi u uniformama na ulici bili ponosni jer smo deo obrazovnog sistema, za razliku od onih koji to nisu. Znači akcenat je bio na obrazovanju”, objasnila je Mirković za Kodex.
Čuvene teget kecelje kasnije su prevaziđene, a sa njima i sistem obrazovanja. Učenje i obrazovanje uopšte više nisu prvi, u učionice i vrtiće došla je moda. Dokaz tome, po Mirković, je i pitanje koje danas postavljamo: Unifome da ili ne?
“Zašto se niko ne pita zašto policajci nose uniforme, medicinske sestre, vatrogasci? Zato što je prihvaćeno da ljudi obučeni u takvu garderobu pružaju određenu uslugu i na taj način budu prepoznatljivi“, objašnjava Mirković.
Prevazilaženjem uniformi deci se menja cilj, bitno je oblačenje, a ne učenje.
“Prioritet se stavlja na oblačenje. Vrednosni sitem se izvrće. Sada mi nismo ponosni što smo đaci , sada smo ponosni jer smo markirani,” dodaje Mirković.
Dugogodišnja psihološkinja smatra da decu treba vratiti pravom cilju. Danas roditelji u najranijem detinjstvu oblačenjem deci daju status.
“Trebalo bi raditi škole roditeljstva sa mladim roditeljima. Kada shvatite koji je cilj onda nećete pogrešiti. Kada roditelji shvate da sa lakovane cipele smetaju detetu da se igra u pesku, a velika šnala na glavi da trči biće bolje. Ako povedete dete u park da se igra sa peskom naravno da će se isprljati, ne vodite ga da gleda drugu decu kako se igraju“, jasna je Mirković.
Prema njenim rečima, svako mesto ima ciljanu aktivnost. Pesak je za igru ali će se dete isprljati, more je za kupanje, škola za učenje. Ne moramo svuda biti najbolje obučeni.
“Problem je jer smo pogrešili cilj, kad pogrešite cilj, nisam sigurna da možete stići tamo gde želite. Valjda vodimo decu u školu da nešto nauče, ne da pokažu haljinu ili jaknu”, kaže Mirković.
Izvor: Roditelji