Koriste li vaša deca tablete dobijene od škole za učenje? Da li im je to zaista bilo neophodno? Većina dece koju poznajemo uči iz knjiga i svezaka. Nastavnici kažu – i bez škole već dovoljno gledate u ekrane, a ne možemo reći da nisu u pravu.
Evo jednog dopisa, šaljive prirode, koji upravo o tome šta biva s tabletima koje je grad papreno platio. Dopis (koji je izmišljen, ali ne i daleko od realnosti) šalje nam Maja Bugarčić.
Direktoru škole
Poštovani g. Markoviću,
Dugo već razmišljam da li da Vam još jednom pišem, neprijatno mi je, ali nemam mnogo izbora. Što je najgore, plašim se da ovo nije poslednji put da se ovaj problem dešava, i zbog toga mi je dodatno neprijatno. Stoga sam rešila da Vam se više ovim povodom ne obraćam već da ovo rešavamo na jednostavniji način, objašnjenje je u daljem tekstu.
Moj sin, Dušan Nešić, ide u V/3. Početkom godine dobio je tablet na korišćenje, i vrlo brzo ga je izgubio. Možda se sećate mog prethodnog dopisa u kojem sam Vam rekla da smo svi u kući tražili i nigde ga nije bilo. Načelno ga je dosta koristio kao podlogu za čaj ili belu kafu, i uvek mu je stajao na radnom stolu, ali u jednom momentu ga apsolutno nigde nije bilo. Sad kad razmišljam o tome, uverena sam da ga je bacio sa papirima kad sam ga naterala da sredi sobu.
Tada ste mi izašli u susret i dali mu nov tablet, i na tome smo Vam i suprug i ja veoma zahvalni. Obećali smo da će ga ovaj put bolje čuvati.
Ubrzo nakon toga je stigao nalog da se tableti donesu u školu „kako bi se nešto ugradilo“. Ugrađena je zabrana instaliranja bilo kojih drugih programa osim školskih udžbenika i vežbanja. Načelno, ni roditeljima ni deci ovo nije bilo jasno jer se tableti ionako ne koriste u školi i neka deca su bar igrala igrice na njima, ali smo svesni da smo ih dobili na korišćenje a ne kao poklon pa se nismo bunili. Međutim, kako smo se početkom marta preselili u manji stan, i kako smo dali Dušanu instrukcije da baci sve što ne koristi i što mu ničemu ne služi, Dušan je u kesu za đubre stavio i taj tablet. Na kraju nismo mogli ni da ga grdimo, jer je tačno uradio ono što smo od njega tražili.
Ipak, svesni smo da Dušan mora imati taj tablet iako ga ne koristi jer smo potpisali (dva puta) da smo ga preuzeli, tako da bismo Vas zamolili za treći tablet za njega, ali ovaj put insistiramo da ga platimo.
Mi sa svoje strane obećavamo da ćemo ga naterati da koristi tablet bar ponovo kao podmetač ili podlogu za pisanje na papiru, kako bi mu bio u vidokrugu, ali ne možemo da garantujemo da ga neće ponovo izgubiti. Ako se desi da ga ponovo zaturi negde i ne može da ga nađe, obećavamo da ćemo svaki put direktno na račun koji nam ovaj put navedete plaćati potreban iznos, bez pisanja mejlova i daljeg uznemiravanja. Tablete smo zadužili na tri godine, ko zna šta će se u tom periodu izdešavati.
S poštovanjem,
Milena Nešić