„Kod dece je strah onoliki kolikim ga vide na licima roditelja. Kod bombardovanja imate decu koja su se igrala, a imate decu koja su treptala. Strah se uči. Imamo mi strukturu za strah, osećanje spremno za strah, ali on se uči.
Batine nikada ne pomažu. Za batinu kažu: „da valja ostala bi u raju”, ali batina nije iz raja izašla, nego su je oterali. Batina zahteva moj gnev i moju mržnju i nemoć da dete vaspitavamo.
Centralni problem je da se ne vaspitava batinama, strogošću ni autoritetom, nego imitacijom. Dete hoće da se imitira. Treba omogućiti deci da nas gledaju, da sa nama kuvaju ručak, da sa nama peru automobile. Da imaju radno druženje sa roditeljima. Dete koje se identifikuje sa roditeljima, a želi da postane lekar, učitelj, ono neće skrenuti sa puta. A ako nas deca ne vide iako smo pored njih, to je onda problem.”
Dr Svetomir Bojanin